Тениска шљака од ситно млевеног црепа

Решио је пре петнаестак година да прави тениске терене. Дуго година је радио у „Војводина путу”, фирми која се бавила грађењем и одржавањем путева. Ту је стекао Милорад Петровић прва искуства с различитим материјалима којима се пресвлаче коловози и тротоари и разне друге спортске стазе и рекреативна шеталишта. У приватни бизнис је ушао када је видео да у предузећима којима се спрема транзиција послови не иду како треба и да им је будућност неизвесна.

Бавио се разним пословима покушавајући да искористи своје вештине и марљивост како би обезбедио егзистенцију својој породици. У сенци наглог интереса за тенис у нашој земљи, посветио се изградњи игралишта и шљаке која се намењује за подлогу прилагођену одскакању беле лоптице и у том својству знају га многи посленици из овог спорта. Специфичност Петровићевог посла је у томе што је сам конструисао и уградио технологију у својој скромној фабрици и сам је, уз помоћ неколико радника, које повремено ангажује, опслужује с лопатом у рукама.

Милорад Петровић је рођен средином прошлог века на Златици, својеврсном и успешном пољопривредном имању на које су годинама у социјалистичком периоду одлазили запенушени репортери да најаве прву сетву, прву жетву, рекордне приносе. – Ту сам као дечак гледао како се тако добро радило и од тога рада лепо живело да смо, кад су се појавили први колор-телевизори, по глави становника, имали више тих модерних апарата него Зрењанин или Београд. Пази, још увек тамо стоји љуштара за пиринач јер се гајила и та култура – оглашава се Милорад и наглашава како је у таквом окружењу већ у детињству стекао радне навике!

Прве паре, додуше симболичне, зарадио је од фудбала: у Пролетеру, Хајдуку из Куле, Банату па стигао и до Карловца у Хрватској. Кад су наговештени проблеми у транзицији није седео скрштених руку. Основао је приватну фирму и радио свакојаке послове. У том периоду се сећа постављања паркета код тадашњег председника Узбекистана Ислама Каримова у његовим вилама и резиденцијама. Ту су радили неки Београђани, али лоше и нестручно па је један посредник позвао њега. С њим су Узбекистанци били презадовољни. Одлично се сећа анегдоте из таксија у Ташкенту. –Тамо свако може да таксира и тако је игром случаја зауставио бившег боксера који је победио чувеног Зрењанинца Звонка Вујина, некада неприкосновеног нокаутера. Кад је чуо да сам из Зрењанина, из Србије, тај таксиста боксер се одушевио и искористио прилику да још једном исприча причу о свом животном  тријумфу.

Сада се испоставља да је Милорад најбољи посао направио када је почео да се меље цреп и прави шљаку за тениске терене и трим-стазе. Сам је конструисао технолошку линију и стекао низ пословних партнера које снабдева својим производом. Ђоковиће, Јечменицу, шљака је доспела и на Кустуричин Дрвенград. – Има разних врста шљаке, само једна је најбоља. Ону коју ја произведем не односи ветар, има постојану боју која се не мења у било којим атмосферским приликама. Цреп се меље у гранулат од 0 до 8, за доњи слој, и од 0 до 2 милиметра за горњи, односно површински слој – објашњава овај стручњак за тениске терене који прави подлогу и по потреби гради игралишта све до постављања белих линија и мреже и подвлачи да игралиште мора да се одржава и обавезно једном годишње освежава. Милорад Петровић израђује цигле од млевеног црепа, као и масу за прекривање демит фасада и трим-стаза. Извози у Румунију, Хрватску и остале републике бивше Југославије. Посла има, мора и да га одбија јер нема довољно радника. Преко зиме створи залихе које распрода кад почне сезона. До сада му је највеће тржиште био Нови Сад, а тајна квалитета његове шљаке је изузетна глина од које се пече цреп.