Демократе и радикали воде у локалу

Суботица, Ужице, Краљево, Бор, Бујановац – Коалиција „За европску Суботицу” освојила је највећи број мандата у историји вишестраначја у Суботици. За ову опцију гласало је 39,8 одсто бирача на локалним изборима, што им је донело 32 одборника у Скупштини општине. Коалицији коју чине ДС, Г17, СДП и ДСХВ недостају само два гласа да би у скупштини (укупно 67 одборника) имала апсолутну већину. Друштво ће им правити 21 одборник Мађарске коалиције, 13 одборника „Српске листе за Суботицу” (ДСС, СРС и СПС), као и један мањински одборник Буњевачке странке Војводине. Превагу су, дакле, однеле велике партије јер су у претходном сазиву били представници чак 10 странака и група грађана.

Саша Вучинић, председник суботичких демократа и председник досадашњег сазива Скупштине општине, изјавио је новинарима да су у изборној ноћи већ обавили прве разговоре са носиоцем листе Буњевачке странке Војводине, а да ће преговарати и са Мађарском коалицијом. Међутим, нагласио је, разговоре неће „форсирати” и сачекаће да се стишају емоције. Вучинић је, такође, одбио да каже ко би могао да буде потенцијални кандидат за градоначелника кога, при садашњем односу снага, може да предложи само листа „За европску Суботицу”. ДС је тако удвостручилаброј мандата из претходне власти коју је делила са Савезом војвођанских Мађара, Г17плус и ДСХВ.

И у Ужицувећинско поверење бирачи су дали коалицији „За европско Ужице”, која је освојила највише одборничких места у локалној скупштини – 28 од укупно 67. Са 17 мандата следи листа ДСС–НС – Лига за Ужице – ПУПС, па Српска радикална странка са 13, социјалисти са шест и ЛДП са освојена три одборничка места.

Понавља се, тако, већ виђен политички распоред из ранијих периода, у коме Демократска странка предњачи по утицају у скупштини овог града, што се догађа још од избора 1996. године. Јесте у минуле две године трајао период привремених мера, парламент је био распуштен, али пре тога овде је ДС, удружена са СПО, ЛДП, ГСС, ПСС и СДП, имала(нестабилну) парламентарну већину од 35 одборника. На овим изборима приметан је нешто бољи резултат коалиције око ДСС, која је у минуле две године имала кључне полуге општинске власти, као и помак радикала, којима је ово највећи број одборничких места освојених у граду на Ђетињи.

Наравно, опет ће се овде поновити и прича да је трновит пут до стварања стабилне локалне већине. Ко са ким хоће или неће, питања су неминовна, а кандидат за градоначелника Ужица коалиције „За европско Ужице” Јован Марковић(ДС) за „Политику” каже да би се, по свему судећи, страначки договори који буду постигнути на републичком нивоу могли применити и овде.

Ништа неочекивано није се десило ни у Краљеву. У Скупштини општине поново ће седети одборници демократа, СПО, Г17, радикали, ДСС, Нове Србије и социјалисти. Новина су представници недавно основаног Покрета за Краљево. У протеклом мандату на власти је била коалиција ДСС, Нова Србија, СПО, Г17 плус и ДХСС, док су демократе, социјалисти и радикали, који су се у последњих годину дана свађали и делили, билеу опозицији.

У краљевачкој скупштини има 70 одборничких места и после ових избора, према још незваничним подацима, најбројнија ће бити коалиција окупљена око Демократске странке са 26 одборника, а уз њих и 18 радикала, 16 одборника ДСС и Нове Србије, шест одборника Покрета за Краљево и четири представника социјалиста.

Ко ће чинити одборничку већину не зна се и неће бити познато бар неколико дана. Могуће је и да ће се чекати договор на републичком нивоу пошто се то, у складу са страначком дисциплином, овде често пресликава. Но, неколико је могућих комбинација. Углавном, као пресудни за формирање одборничке већине помињу се Покрет за Краљево и социјалисти, који могу бити својеврстан „тас на ваги”. Сигурно је да преговори неће бити лаки, поготово што је сада предмет преговора и место градоначелника Краљева.

Изборни цензус у Бору испунило је шест странака и коалиција (било је чак 17 изборних листа), а највише гласова освојила је Српска радикална странка чији председник је Бранислав Ранкић актуелни председник општине. Борски радикали освојили су 26,95 одсто гласова изашлих бирача и могу да рачунају на 13 одборничких места у општинској скупштини, у којој има 35 места.Незванично, изборни цензус, поред радикала, прешли су још Демократска странка (21,82 одсто), социјалисти и пензионери (7,82 одсто), Покрет „Живим за Бор – Бошко Ничић” (7,23), Уједињени Власи Србије (5,89) и Коалиција ДСС са ДП „Бор” и Влашком странком (5,19 одсто).

Радикали и Ранкић имају највише изгледа да формирају парламентарну већину и општинску власт уз помоћ социјалиста, коалиције око ДСС и Покрета „Живим за Бор – Бошко Ничић”.У Бору кажу да ће се Ранкић одржати на власти захваљујући помоћи зајечарског градоначелника Ничића и његовог покрета. То је сасвим извесно пошто су њих двојица и лични пријатељи.

Уколико буде као што се предвиђа, нова борска власт могла би да буде знатно стабилнија од досадашње, у којој је формалну већину имао Борски демократски блок, састављен од радикала, социјалиста и прелетача из ДС и ДСС, у којима су због унутарпартијских трвења биле уведене привремене мере. Због блокаде рада СО, принудне мере у општинској управи у Бору биле су уведене 2006. године. Ову прилику искористио је Ранкић, који је убедљиво победио на ванредним изборима за председника борске општине.

У Бујановцу највише гласова освојила је Партија за демократско деловање – 28,20 и Покрет за демократски прогрес Јонуза Муслијуа 14,01 одсто. Следи „Коалиција за боље сутра” (СРС, СПС, ПУПС и НС), са 19,42 одсто гласова, па ГГ Стојанча Арсић са 8,20 одсто, „Коалиција Бујановац за европску Србију” са 7,94 одсто, Демократска унија Албанаца Мејди Зећири са 7,48 одсто и ДСС са 6,10 одсто гласова.