Систематски прегледи без упута

Када неко одлучи да провери своје здравствено стање у дому здравља, више му није потребан упут, нити објашњавања зашто иако је здрав хоће на преглед. Сада би требало да у овој области владају друга правила, а да би се обавио превентивни преглед довољно је да пацијент има оверену здравствену књижицу и да се у дому здравља најави неколико дана раније.
Ово је конкретни резултат недавно завршеног пројекта Министарства здравља, који је финансирала Европска унија преко Европске агенције за реконструкцију, захваљујући којем су широм Србије у 25 домова здравља отворени центри за превенцију. За пет година трајања пројекта већ се виде и први резултати: на пример, од 2002. године смртност пацијената од инфаркта срца смањена је за половину.

Сва истраживања указују да две трећине људи у Србији умире од болести које су последица ризичног понашања, а могле су се спречити. Управо је зато главни циљ овог пројекта и био подизање свести и одговорности сваког појединца о значају раног откривања рака дојке и грлића материце, рака дебелог црева, шећерне болести, као и болести срца и крвних судова. Већина ових болести, или бар најтеже компликације, могле су да буду спречене код две трећине пацијената да су се лекару обратили на време.

Лекари који ових дана и недеља раде у центрима за превенцију примећују да су редовнији пацијенти ипак старије особе и људи у пензији, који већ знају да болују од неке од хроничних масовних болести, док младих, радно активних особа још нема у амбулантама за које не треба упут, а за кратко време може да се уради основна провера здравља. То је, нажалост, потврда да се тешко мењају навике и да се лекару иде тек када нам нешто озбиљно фали. Међутим, стручњаци Центара за превенцију подсећају да људи који имају четрдесет година треба барем једном месечно да измере свој крвни притисак, а једном у пола године ваљало би посетити зубара и заказати преглед код очног лекара. Једном у три године препоручује се да кардиолог провери на ЕКГ апарату и ултразвуку како нам ради срце, а једном годишње није на одмет пребројати бела и црвена крвна зрнца, односно урадити лабораторијски преглед крвне слике. Центри за превенцију болести у домовима здравља намењени су пре свега здравој популацији, људима који би желели да провере своје здравље. Уколико лекар тада открије да постоје индикације да је код неког присутан ризик од обољења, упутиће пацијента на даље специјалистичке прегледе.

Мушкарци би требало једном годишње да ураде основне прегледе простате, а жене да обавезно ураде "папаниколау" тест и основни гинеколошки преглед, да би се на време, ако постоји, открио рак на грлићу материце. У време када је рак дојке код нас избио на убедљиво прво место по учесталости јављања, препоручује се да свака жена после 40. године посети интернисту-онколога и прегледа груди.

Сваки пушач који иза себе има већ две деценије "пушачког стажа" требало би да једном годишње сними плућа.

Ово је својеврсни календар систематских, редовних прегледа које препоручује најновија медицинска доктрина. Као гранична година када треба повести више рачуна о свом здрављу помиње се почетак четрдесетих. Међутим, са бројем година повећава се учесталост, али и врсте појединих прегледа.

Препоручују се и такозвани циљани лекарски прегледи или систематски комплетни прегледи за оне особе код којих лекари сумњају да би се могла јавити нека болест која се наслеђује у генима. Преглед је тада потребан и млађим особама. Ови прегледи саветују се девојкама, младим и средовечним женама, које у породицама имају блиску рођаку која болује од рака дојки.

Систематски прегледи у развијеним и богатим земљама су не само израз бриге о свом здрављу, већ и обавеза према држави. Тако се, наиме, штеди здравствена каса, јер се евентуалне озбиљне болести, попут тумора, на пример, откривају врло рано, а тада је лечење много јефтиније, а, наравно, неупоредиво ефикасније. Систематски прегледи тамо су део рутине.

Ми смо још далеко од таквог одговорног односа према свом здрављу. Код нас, иако је човек је свестан да има вишак килограма, да ће му број попушених цигарета и висок крвни притисак једног дана доћи главе, одлазак лекару одлаже се све док тело не пукне или пошаље крајње алармантан знак упозорења.

Оливера Поповић

-----------------------------------------------------------

Преглед скенером - од 3.750 до 10.000 динара

Приватна лекарска пракса добро је и са разлогом искористила немогућност државног здравства да, због мањка одговарајуће опреме и превеликих гужви, пацијентима понуди прегледе на магнетној резонанци и скенеру. У већини клиничких центара у Србији на преглед те врсте се чека до шест месеци, док се у приватним дијагностичким центрима преглед може обавити одмах или најкасније у року од два дана.

Цене у приватним дијагностичким центрима су шаролике.

У београдском дијагностичком центру "Еуродијагностика" магнетна резонанца главе стаје 8.800 динара, односно 13.800 са контрастом, док стандардни преглед главе скенером кошта 3.750 динара. У дијагностичком центру "Земун" пацијент за стандардни преглед магнетном резонанцом мора да издвоји 9.450, односно 14.450 динара за преглед са контрастом, а за стандардни и преглед са контрастом на скенеру 3.950, односно 5.500 динара. За исте услуге које се обављају ван радног времена тог центра потребно је издвојити још око 3.500 динара.

У једином приватном дијагностичком центру у Новом Саду, "Вамет", преглед главе скенером кошта 10.000, а коронарографија (снимање срчаних крвних судова) 24.000 динара.

У Специјалистичкој ординацији за ултразвучну дијагностику у Суботици за преглед главе магнетном резонанцом пацијент мора да издвоји 13.000, односно 16.000 динара ако се утврди да преглед мора да се обави помоћу контраста.

У нишком дијагностичком центру "Нироши" за преглед главе скенером потребно је 4.500, односно 7.800 динара, док се за исту врсту прегледа на магнетној резонанци мора издвојити 12.000, односно 17.500 динара ако је неопходно убризгавање контраста.