Реципрочне мере према Приштини

Званичници Приштине најављују забрану кретања возила са српским регистарским таблицама. Наговештавају да је то само „приде” на оно што постоји. Поручују истовремено да то није крај. За власти у Приштини не постоје међународно право, споразуми, договори, цивилизовано понашање. Супротстављају се Бриселу, јер су схватили да тамошње „млаке” чиновнике више нико не схвата озбиљно, а ветар у леђа им дају и САД. Америка тобож сугерише да се таксе укину, али, ето, немоћна је да се меша у ту „младу демократију”, како један од америчких званичника рече за Приштину. Немачка, као најмоћнија у ЕУ, као опомиње Приштину на непримерено понашање, а истовремено њен високи званичник из Меркелове партије посећује гроб највећег терористе ОВК – Адема Јашарија у Доњем Преказу код Србице. Велика Британија, која је одувек вршљала по овом терену, укључила је своје агенте да направе џумбус у Београду, Србији и Републици Српској, а свим силама подстичу Приштину на овакво понашање. Француска с Макроном ни сама не зна где је, јер јој „жути прслуци”, очигледно покренути из Вашингтона и Лондона, задају главобољу. Али, Макрон није ни у тој ситуацији заборавио да свом пријатељу Тачију, кога је поставио у други ред, одмах иза себе, Меркелове и Трампа на прослави завршетка Првог рата, шаље телеграм подршке, уз благе прекоре због такса.

Србија не би требало више да ћути. Морала би коначно да реагује онако како то ради свака држава када се на њу обруши неко слабашан, али моћан уз туђу подршку. Реципроцитет је једина ствар коју би Србија морала да предузме. Могућности су огромне да се властима у Приштини, које воде терористи бивше ОВК, али и спонзорима и менторима, покаже да Београд „коња за трку има”. Не би ниједног момента било ко у свету могао нешто да замери (не бих сада помињао ниједну ствар од многобројних које би могле да се примене), а последице би по Приштину, али и многе друге биле тешке. Упркос томе што смо ћутали, између осталог ради уласка у ЕУ, да бисмо потврдили и да смо људи од речи, на Западу нас већ деценијама доживљавају као лоше момке. Када је већ то тако, не треба много размишљати.

Од ЕУ, да будемо поштени према себи, нема ништа. Европа нас неће, она је окренута својим проблемима, а истраживања која су недавно медији пренели показују да се више од 45 одсто грађана земаља Европске уније изјаснило против проширења. Највише их је у Немачкој, Француској, Великој Британији (још увек је у ЕУ), Белгији, Холандији, Италији – од 60 одсто па навише. Реч је о најмоћнијим државама у ЕУ. Схватимо да за нас места у тзв. ЕУ нема, да су отварања неких поглавља приче за малу децу, а поруке да је лопта у нашем дворишту, најобичније обмане европских бирократа. Уредимо Србију по европским стандардима, а о чланству и не размишљајмо.

Али, реципрочне мере према Приштини треба одмах спровести. Поништити све што је договорено Бриселским споразумом, јер је Приштина уз сагласност својих заштитника то учинила. Дипломатија, која се нешто ућутала, мора наставити да лобира за повлачење признања тзв. Косова, без обзира на притиске САД, како је то и премијерка потврдила, али и многе друге мере. Јер, хтели да признамо или не, налазимо се у недопустивој дефанзиви.

Драгиша Петровић,

новинар, Крагујевац