Бранилац ОВК

„Има веома мало, ако уопште и има, суштине у извештају Дика Мартија. Нема ништа што би подржало оптужбе за вађење органа”, написао је 2011. за „Лондон ривју оф букс” Џефри Најс, годину дана пошто је свет продрмао извештај о трговини људским органима на Косову, швајцарског сенатора и бившег специјалног известиоца Савета Европе. Ових дана, осам година касније, бивши заменик тужиоца Хашког трибунала, поново је добио прилику да у Хагу доказује невиност припадника Ослободилачке војске Косова. Наиме, за 2.200 евра дневно браниће пред Специјалним судом Самија Љуштакуа, бившег команданта ОВК за оперативну зону Дреница, у случају да буде оптужен. Али и не само њега него и све друге који буду на оптуженичким клупама у Хагу.

Ово, међутим, није једини финансијски аранжман с Приштином овог британског правника с титулом краљичин саветник. Већ неко време Најс је у блиским пословним везама с косовском владом. На предлог Хашима Тачија био је ангажован да за косовску владу припреми материјал који би могао бити коришћен у случају да појединци буду оптужени пред Специјалним судом за ратне злочине.

Такође је помагао писцима Тачијеве биографије да је мало „проперу”, нарочито када је реч о оптужбама да је и он учествовао у трговини органима заробљених Срба. Албанци су му остали дужни око пола милиона евра. То га, ипак, није спречило да уђе и у нови „дил” с косовском владом.

Признао је да је наговарао Бакира Изетбеговића да покуша с ревизијом тужбе за геноцид против Србије, али је овај „показао веома мало или скоро нимало интереса за то”. „Очигледно је да сада има више доказа да је Србија прекршила конвенцију о геноциду, па би требало обновити процес пред Међународним судом правде”, тврдио је Најс, нудећи своје адвокатске услуге Сарајеву.

Незадовољан садржајем пресуда Радовану Караџићу и Ратку Младићу, тврдио је да „није било озбиљног покушаја” да се докажу њихове везе с Београдом, што је „омогућило Србији да тврди да није страна у сукобу”. Истицао је и да „нико од тужилаца, осим мене, није покушао да темељно потврди те везе”. После ослобађања Анте Готовине и Младена Маркача из Хашког трибунала, рекао је да се „мора признати да је оно што се десило заправо последица владавине права”.

Широј јавности Најс је постао познат током суђења Слободану Милошевићу када се појавио као појачање главној тужитељки Карли дел Понте. Осим што се својски трудио да докаже оправданост епитета „балкански касапин”, који је Запад доделио Милошевићу, Најс је знао често да се бави и Милошевићевим карактером, описујући га као „прилично досадну особу, лукаву, али не и интелигентну”.

Себе је вероватно видео у потпуно другачијем светлу. Посматрачи у трибуналу описују га као кицоша с огромним прстеном на малом прсту, који је, када скине судијску тогу, холовима суда шетао у пругастом оделу с обавезном розе кошуљом.