Бебе остале несахрањене због прописа

Вест да је у општој болници у Краљеву пронађено 13 мртворођених беба потресла је јавност, а додатно уље на ватру долиле су и изјаве Радише Павловића, члана владине комисије за истраживање случајева беба наводно несталих из породилишта, да су пронађене у некаквом „штеку” и да се „можда чувају за медицинска истраживања”. Директор краљевачке болнице др Зоран Мрвић оштро је демантовао овакве изјаве, наводећи да је све урађено по закону, а да тела новорођенчади нису сахрањена због неусаглашених прописа и мањка новца у буџету локалне самоуправе. И ресорни министар Златибор Лончар потврдио је да је све учињено по слову закона.

Из Министарства здравља за „Политику” истичу да је за њих најважније да се испоштује неопходна документација, а да ли сличне проблеме има још нека локална самоуправа јуче нису имали информације.

Пре десет година медије је преплавила вест о 66 тела беба која су се налазила у ГАК Вишеградска. И тада је део јавности спекулисао мотивима због којих се она чувају у замрзивачу. Иако су прописи тада били нешто другачији него данашњи, разлози због којих бебе нису сахрањене били су исти – рупа у закону и недостатак новца. Наиме, према Закону о сахрањивању из 1977. године, да би „Погребне услуге” преузеле тело, родитељи су морали да дају сагласност и преузму трошкове сахране. Међутим, родитељи који нису имали снаге да поново проживљавају једно од најболнијих искустава нису преузимали тела беба, па се проблем због тога селио у општину у којој се болница налазила. А у случају „Вишеградска” од пре једне деценије надлежна је општина Савски венац, која није имала средства за те намене. Бебе су напокон сахрањене тако што је трошкове преузимале локалне заједнице, а тела погребна предузећа. Према том закону било је могуће сахрањивање или кремирање, односно њихово поистовећивање са патолошко-анатомским отпадом.

У међувремену, тачније 2015. године, закон је измењен и под снажним притиском удружења за расветљавање случаја наводно несталих беба прописи постају строжи. Тако се забрањује кремирање, већ се налаже строга процедура сахрањивања. То значи да се мртворођене бебе чије остатке родитељи не желе да преузму, сахрањују уз потпис породице о трошку општина или градова, а под строгим комисијским надзором на прецизно одређеним местима на локалним гробљима. Стога је у случају краљевачких беба вођена сва потребна евиденција – тела су обдукована, зна се идентитет родитеља, а узете су и њихове писане изјаве. Но, три године је било потребно, делом и због политичких превирања (промене градоначелника), да се донесе одлука која би била у складу са новим прописима о сахрањивању мртворођенчади која су морала су да буду сахрањена о трошку града. Уз то, нису била предвиђена ни буџетска средства. Одлука је донета тек у септембру, а крајем године издвојен је и новац за те потребе, као и простор на локалном гробљу. Остали су нејасни одговори зашто се толико чекало на усаглашавање прописа.