Када је беби потребан први немлечни оброк

Када беба треба да пређе на немлечну исхрану – питање је које мучи многе родитеље. Последњу реч о томе дају педијатри у сваком случају понаособ, али све чешће се дешава да се ови лекари позивају на светска истраживања и саветују маме и тате да прву немлечну намирницу свом детету уведу са напуњена четири и по месеца.

Препоруке Светске здравствене организације и Уницефа су јасне и нису се мењале, а оне гласе: уколико беба добро напредује уз исхрану искључиво мајчиним млеком, немлечну храну не треба уводити пре навршеног шестог месеца, каже Кристина Недељковић, начелница поливалентне Патронажне службе Дома здравља Нови Сад.

„Ми поштујемо препоруке Уницефа и СЗО али исто тако поштујемо и одлуке педијатра. Чињеница је да дигестивни тракт бебе од четири и по месеца може да прихвати житарице без глутена, са пет месеци може да прихвати поврће, а са шест месо. Наш задатак је да родитељима дефинишемо на који начин ће уводити нове намирнице у исхрану свог детета, јер се некада деси да почну све одједном да дају, што никако није добро. Правила налажу да дете треба да се упозна са сваком појединачном намирницом и зато треба да му се свака посебно даје три до пет дана, како би се утврдило да ли постоји било каква реакција на њу”, објашњава Недељковићева.

Она напомиње да приликом увођења немлечних оброка беби не треба да се даје више намирница одједном, јер се у случају реакције неће знати која је узрок. Важно је да се ове намирнице дају у преподневним часовима, како би родитељ могао током дана да пропрати реакцију детета и да потражи савет лекара уколико му је потребан.

„Увођење намирница траје дуго, а наш задатак је поред тога што обучавамо родитеље на који начин да хране своје дете, и да их научимо да храњење није само трпање намирница у дете. Неопходно је да се оствари интеракција мајке и детета, мајка треба да га похвали кад поједе кашичицу хране, јер тиме ће се спречити револт код детета и његово одбијање да једе немлечну храну. Ако се дете тера да једе, храњење ће се претворити у праву агонију”, каже Кристина Недељковић.

Светска здравствена организација сматра да је дојење најбољи начин исхране одојчади јер мајчино млеко највише одговара нутритивним потребама и могућностима гастроинтестиналног тракта одојчета, објашњава дијетотерапеут др Будимка Новаковић, професорка на Медицинском факултету у Новом Саду.

„Увођење нутритивно одговарајуће и здравствено безбедне хране током четвртог месеца пожељно је уз наставак дојења. Током четвртог месеца одојче може да контролише положај главе и врата и препорука је увођење одређене врсте чврсте хране у погодном облику и давање оброка детету кашичицом, а не коришћењем бочице”, објашњава наша саговорница.

Она напомиње да треба применити нова стручна знања ако се утврди њихова добробит за здравље одојчади.

„Сада највећи број здравих беба излази из породилишта са препоруком за коришћење пребиотских капи у облику додатка исхрани да би се осигурао правилан развој цревне микробиоте и последично имуног система што се пре 20 година није знало. Кравље млеко и мајчино млеко су нутритивно изванредне намирнице, али имају само један недостатак да би млеко била идеална намирница, а то је веома низак садржај гвожђа. Увођење нутритивних извора гвожђа у исхрану дојене одојчади у четвртом месецу добар је принцип у смањењу ризика од настанка сидеропенијске анемије”, напомиње др Новаковић.

Она подсећа да мајчино млеко биолошки и физиолошки најбоље одговора нутритивним потребама и могућностима гастроинтестиналног тракта одојчади. Аминокиселински и маснокиселински садржај мајчиног млека омогућује оптималан раст и развој бебе. Хумано млеко садржи антитела, секреторни имуноглобулин А је доминантни имуноглобулин хуманог млека и штити одојче од гастроинтестиналних инфекција. Пребиотици, галактоолигосахариди кратких ланаца и фруктоолигосахариди дугих ланаца, налазе се у мајчином млеку и омогућавају правилан развој цревне микробиоте одојчета и последично прирођеног и стеченог имуног система. Лактоферин хуманог млека „узима” гвожђе од бактерија и спречава њихов раст.

„Енергетска вредност мајчиног млека је 50 одсто пореклом од масти, 42 одсто од лактозе и шест до седам процената протеина. Хумано млеко садржи све витамине растворљиве у води и витамине растворљиве у мастима”, каже Новаковићева, додајући да дојена деца имају мањи ризи за настанак гојазности, хипертензије, инсулинске резистенције, аутоимуних обољења у каснијем животном добу.

Такође, напомиње наша саговорница, жене које су дојиле децу брже губе у телесној маси након трудноће, имају мањи ризик за настанак карцинома дојке и јајника, а у менопаузалном добу имају мањи ризик за настанак остеопорозе.