Скривена енергија камена

Шта се дешава иза „завеса” уметничког простора и кроз какве све то процесе пролазе стваралац, али и само дело пре него што нека скулптура изађе из атељеа, открива поставка „Камен и нумен”, докторски уметнички пројекат аутора Милана Кулића.

Централни део изложбе отворене у Галерији Факултета ликовних уметности представља просторна инсталација сачињена од белог мермерног праха. Она се, открива Кулић, не бави формом, већ самим преласком материјала из једног облика у други – од чврстог камена до прашкастих честица у ваздуху.

– Изложба открива периферни поступак моделовања, током кога настају прашина у простору или уломци од камена. Реч је о метаморфозама и променама кроз које материјал пролази – објашњава Кулић додајући да за ову инсталацију није важна форма коју јој је он дао. Она је, истиче, важна као „не-облик”.

Сваки скулптор, прича он, проводи велики део времена у атељеу. Баш ти, процесуални и технички делови рада који на изложбама остају невидљиви, за њега су у фокусу.

– Обично је видљив само објекат моделовања, односно та тражена форма. Мене је ипак интригирао поступак којим се долази до одређеног резултата и сви ови радови осмишљени су баш тако да би осветлили и тај део стваралачког процеса – каже Кулић.

Његови радови, дигиталне фотографије обједињене под називом „Аналогије”, баве се интересантним поређењима камена са другим материјалима.

– Поредио сам материјале који су по некој својој природи, а пре свега по саставу, слични камену у његовим облицима. Љуска јајета, плетеница, со... садрже калцијум-карбонат чији је облик и мермер – објашњава уметник.

И док посетиоци обилазе поставку и разгледају радове изложене на зидовима, њихов жамор пресеца оштар звук удараца „записан” у три представљена видео-документа.

– Овај део рада зове се „Генеза” и представља два камена који када се ударају један о други стварају варнице. То нам открива да постоје неке скривене енергије у материјалу који на први поглед нису очите. Баш то је „нумен”, што је у ствари латинска реч која се односи на присуство духа у материјалу. Предметима попут камена одувек су приписивана специфична својства, попут магијских. Камен је од неолита тако посматран. Реч је о материјалу свеприсутном у човековој цивилизацији – истиче Милан Кулић своју фасцинацију овим материјалом.