Спортом против насиља

Снежан београдски дан, уторак 22. јануар око 9.30, журим у суд у Катанићевој улици, али ми пут препречује већа група ђака која посматра тучу два своја друга и гласно навија. Прилази човек и на тренутак их раздваја и одлази. Али авај, „навијачи” траже да се туча настави, јуре другог дечака и стижу га надомак Макензијеве. Очито јачи дечак бесомучно песничи друга. Срећом, утрчава високи мушкарац и хвата за руку песничара, и моли га да то не ради: „Како си леп дечак, а радиш овако ружне ствари, сви те гледају и памтиће те по овоме!” Затим се обратио „навијачима”: „А ви идите на утакмице па навијајте, срамота је да га за ове ствари подржавате.”

Свакако, снимали су мобилним али и камере са оближњих кафића забележиле су тучу. Можда се нешто може поправити, изменити.

Захваљујем човеку који је ризиковао да се умеша у песничење, и показао да има још оних који желе да помогну и спрече овакве појаве бар код младих. Хтео сам да му приђем и честитам, али одустадох. Видео сам само да му је на јакни амблем неког клуба са лоптом, ваљда кошаркашком. Спортиста, ето где треба да се нађу ови дечаци, да би постали људи као што је човек који их је развађао.

Драгољуб Стојановић,

Београд