Никад дужа листа за старачки дом

Матарушка Бања – „У старости најтежа је самоћа и саветовала бих сваког, свеједно мушкарце или жене да се на време за те године припреме, да живот усмере тако, само да не остану сами.” То је порука Ранке Пајовић Жиже, из околине Чачка, а сада становнице дома пензионера у Матарушкој Бањи, која је, како нам је објаснила, сплетом животних околности, остала сама поред троје деце. У младости је радила у чачанској „Слободи” па на броду, била и певачица... Прошла „пола света” и скућила се баш ту у Матарушкој Бањи. Али, не може сама па се преселила у комшилук, у оближњи дом пензионера. Ту је наишла на пажњу, друштво па кући оде понекад, тек да отвори прозоре и проветри просторије. Сличне је судбине и Милован Петровић из краљевачког насеља Рибнице.

– После пет година самоће нисам могао више, а имам две куће, једну у Рибници и другу у Врњачкој Бањи. Имам и кћерку, професорку на факултету, унуке докторке... Но, свако је отишао својим путем а ја одабрао овај дом и овде ми је лепо, џаба куће кад си сам – каже Милован. Слична је прича и Станимирке Ковачевић из Богутовца код Краљева као и Синише Ковачевића из Краљева, који је одмах кад су новинске куће укинуле колпортере постао технолошки вишак и дошао овде тако да већ три деценије живи у овом дому.

– Ја сам – прича нам своју причу Мила Љубичић – такође становница дома, а 53 године сам живела у Канади, у Торонту. Тамо сам радила, тамо ми је кћерка и сада, а ја сам пожелела да се вратим у Србију и не жалим. У Чачку сам купила стан, али дошло је време да ми је понекад потребна свакојака помоћ другог. Овде ми је лепо, иако могу увек да се вратим у Канаду. У Чачку сам понајвише у дому. Јер, у друштву брже пролази време, а ја често узмем такси и одем до неког казина у близини. Знате, страст ми је коцка за мале паре тек да у овим старачким годинама убијем досаду.

И, тако разне су животне приче ових људи у позним годинама. Смирај су, ипак, нашли у дому и што су дуже ту све више га прихватају као своју кућу, а куће одакле су дошли, како време пролази, посећују све ређе. Заборављају прошле дане као и поједине од њих њихови сродници. Међутим, нико се на то не жали, а управа дома чини све да им старост буде лепша. Поред смештаја, хране, здравствене заштите организују им и излете, посете разним манифестацијама, прославе свих празника, весељем им обележавају рођендане... Има ту, тврде поменути саговорници, без обзира на године, и заљубљивања, љубоморе, па и неформалних бракова. Уз то нас обавештавају да су чак склопљена и два јавна и легална брака... Јер, овде је, старост између шездесете и седамдесете још младост.

– Нажалост, листа чекања на смештај у овом дому све је дужа, понеки и не дочекају да буду примљени. Имамо 252 места, од тога је 110 за оне који зависе од туђе помоћи, а тренутно на смештај чека око 80 старијих особа, понајвише из Краљева али и других места у Србије. Овде смештај, исхрана од три оброка и две ужине и све остале погодности коштају месечно од 25.000 до 34.000 динара. Коме пензија не достиже доплаћују им сродници. Прошле године смо реновирали један блок, а за друге делове дома чекамо на помоћ државе за набавку нових кревета, столова, столица, ормана... Неопходна је и детаљна реконструкција осталих делова дома, јер он је саграђен давно, пре 35 година – каже Светлана Радисављевић, директорка ове установе, која се званично зове Геронтолошки центар Матарушка Бања.

Она додаје да би прави потез био и подизање још једног блока од педесетак соба, за шта већ имају пројекат. Јер, просечна старост становништва, рецимо на подручју града Краљева је 43,5 година, што значи да је демографска ситуација таква да ће листа чекања наредних година бити још дужа.