Берићет с водене њиве

Вршац, Стара Паланка – Већ 23 године Вршчанин Ранко Радојчић, на „привременом раду” у Старој Паланци, другује са Дунавом, а велика река га редовно – награђује. Тако је било и усред јануара, прошлог викенда, на Богојављење, када аласи ређе излазе „на воду”: уловио је 23 сома укупне тежине 65 килограма. Прави божји дар, берићет који је већ сутрадан – „пливао” у врелом уљу у „Дунавском цвету” у Старој Паланци.

Овај искусни алас не само да познаје дно велике реке између Рама и Старе Паланке, на њеном 1075. километру од ушћа, као „свој џеп”, што је од пресудног значаја за проналажење рибе у дубинама, већ има и „једно чуло више”, уз помоћ којег „хвата” посебан мирис Дунава у његовим „плодним данима”. Ниједанпут га то „чуло” није преварило. Баш на том потезу, у близини ушћа граничне реке Нере с Румунијом, и канала Дунав–Тиса–Дунав, где је кошава најразорнија, након изласка из Ђердапске клисуре, „а Дунав најшири на нашој територији”, Радојчић налази сома и када је у рупама начињеним ископавањем шљунка. „На овој реци аласи раде пола године, а у другој половини чекамо да кошава испразни ’мехове’ своје.”

И када има ветра, па Ранко није на „воденој њиви”, он чека њен зов. Каже да за њега овај улов није ништа необично, јер је Дунав вечито родан. Лови и друге врсте рибе, али за сома га колеге сматрају правим мајстором. Вели да сом није „глуп као сом”, како се неоправдано верује, јер је мудар и опрезан. Алас мора да буде спретан и искусан, да би ову рибу надмудрио.

– Мој начин лова подразумева и извесне ризике. До изражаја долазе искуство и знање, како бих избегао штету, а улов био берићетан. Нису тачне приче да у Дунаву нема рибе! Има је у нашем „воденом амбару” колико хоћеш и колико знања имаш. Велика опасност и риби и човеку прети од пластичног и другог отпада, који, судећи према тексту на амбалажи, плови чак од Шварцвалда. Једнако опасан је и непречишћени канализациони отпад, који се излива у реку, каже овај искусни алас, коме богојављенски улов није и највећа досадашња дневна жетва, јер је у дану имао и 120–150 килограма сомовине.

Наш саговорник себе сматра изразитим сомџијом, јер не само да воли да лови „брку”, већ познаје и његова станишта и начин живота. У зимском периоду, због ниске температуре, сомови силазе на дно и ту се укртоже један до другог. Док траје време хибернације (стање успореног метаболизма) – само благо машу реповима. Ранко каже да обожава рибљи паприкаш, а он се кува од кртине, најчешће стомака сома. „Поред црног лука, то укусно јело мора да има и љутине, па кад се једе – грашке зноја са чела морају да капљу.”

– Судећи према досадашњим уловима ове зиме, сомовина ће ове године добро родити. На свим локацијама за које знам да у дубинама крију сомове, никада нисам прошао без улова. Озбиљан алас може, ако ради, добро и да заради, па није баш тачна народна да „ко је рибарски хлеб јео, није се најео”, вели нам Ранко Радојчић, познавалац дунавских дубина и ћуди велике реке, на којој сваки алас мора да има изоштрен слух, „јер кад Дунав издалека замумла, алас мора под пуним гасом ка обали, спрема се опасно невреме”.