Уз контролоре и комунални полицајци

Гостујући недавно на једној телевизији, Драган Марковић Палма најавио је да ће у Јагодини грађани у 2019. години имају бесплатан градски превоз. Одмах је следило питање новинара одакле новац за покривање трошкова за превоз грађана. Господин Марковић је одговорио да су новац нашли у уштедама на многим трошковима који су били велики и непотребни. Истакао је да у Јагодини није формирана комунална полиција, пошто су проценили да није неопходна.

Градоначелник Београда, господин Радојичић, у једном обраћању јавности изнео је податке о великим трошковима које има Градско саобраћајно предузеће у Београду. Озбиљан проблем је што од укупног броја грађана који се превозе градским превозом само 30 посто грађана купује карту. Град покушава да мотивише предузећа да запосленима уплаћују бусплус, уместо што им дају новац на руке. Помиње  се пооштравање репресивних мера према онима који немају карту. Нико не помиње могућност ангажовања комуналне полиције у решавању овог великог проблема у Београду.

Контролори у возилима градског превоза су углавном млађе особе, често жене, које наступом и дрским реаговањем оних који немају карту бивају обесхрабрене у намери да им наплате казну. Када томе додамо да се остали путници све чешће солидаришу са онима који немају карте и стају у њихову одбрану, што је врло некоректно, онда рад контролора постаје апсурдан. Имао сам полемику са госпођом која није имала карту, али се свађала са контролом и одбијала да покаже документа ради писања пријаве. Део путника у аутобусу бурно је реаговао и тражио од контролора да пусти госпођу да се вози даље. Према речима контролора, та путница није се удостојила да уплати 400 динара за годишњу карту за лица старија од 65 година. Скупоценим мобилним телефоном звала је неке људе и жалила се на оно што јој се дешава у превозу. Ово је само један од многобројних примера који се свакодневно дешавају у возилима градског превоза. Путници који су уредно купили карте оваквим контролама бивају изложени свакодневно, док се они који немају карту гурају с њима и боре за место да седну.

Чудно је да нико није схватио да овакав вид контроле није ефикасан и да не доприноси решавању овог проблема. Мишљења сам да је поред чешћег предочавања јавности проблема градског превоза потребно и ангажовање комуналне полиције, у циљу предузимања ефикаснијих мера према онима који не купују карту за превоз. Потврду за оправданост ангажовања комуналне полиције налазим у њиховом ангажовању у уклањању дивљих такси возила са београдских улица. Крајем прошле године у надлежност комуналне полиције стављена је и борба са нелегалним таксистима. Ефикасност примене ове одлуке показала се одмах и од почетка године од нелегалних таксиста одузето је 25 моторних возила.

Број одузетих возила делује упозоравајуће на оне који то и даље раде, или намеравају да раде.

Грађани Београда комуналне полицајце примећују по лепим униформама и новим аутомобилима. Већини нас није до краја јасна њихова надлежност. Ангажовањем комуналне полиције у борби за стварање навике и културе куповине и коришћење карата за градски превоз, демантовала би се сва оспоравања сврсисходности њиховог постојања.

Драган Паскаш,

Београд