Ко одлучује о судбини Топовских шупа

Сазнао сам да је господин Данило Медић, још 25. јануара 2018. године, у време док је био председник Јеврејске општине Београд, без икаквих овлашћења, у име Савеза Јеврејских општина Србије дао сагласност да се преостали објекти Топовских шупа преместе на другу катастарску парцелу, а Спомен парк разгради тако да се на њиховом месту може подићи некакав тржни центар. Како му је уопште пало на памет да одлучује о судбини Топовских шупа? Иако Медић тврди супротно, постојећи документи доказују да он никаква овлашћења да се бави тим послом није имао. Напротив.

Топовске шупе су објекти у којима су, за време Другог светског рата, као у некој врсти концентрационог логора, немачки окупатори држали Јевреје да би их, нешто касније побили. Неке су из Топовских шупа директно одводили на губилиште, а неке су пребацивали на Старо сајмиште где су, најчешће у гасним камионима, побијени. Мој отац је једно време био у Топовским шупама па је пребачен на Старо сајмиште, одакле је гасним камионом одвезен у Јајинце, где је завршио у једној од више масовних гробница.

Кога је Медић консултовао пре него што је дао сагласност шта да се ради са Топовским шупама – објектима који су, као сведок нацистичких злодела у нашој земљи, изузетно важни? Стручњаке свакако није, а ни он није стручан за одлуке такве врсте. Постојећа документа доказују да је то учинио „на своју руку”, па се надам да његова „сагласност” неће утицати на дефинитивну стручну одлуку.

О судбини објеката битних за памћење историјских збивања у нашој земљи морају бити консултовани стручњаци (историчари, архитекте, урбанисти и сл.), а не као што је то био случај са Медићем, особа која за то није овлашћена и која о том послу нема појма.

Арх. Александар Ајзинберг,

редовни професор београдског Универзитета уметности у пензији