Американци терају Србе да буду мали Руси

Сад је већ јасно да иза пројекта косметских Албанаца стоје САД. Према томе, кључ решења је у Вашингтону. Зато је за Србе најважније да схвате зашто је то тако. На основу онога што се у нашој јавности чује, највећи број Срба се слаже да је највећа светска сила иза Албанаца из три разлога. Први је тај што смо ми наводно мали Руси, други зато што Космет садржи велика богатства која Американци сада могу да користе и трећи је тај што су им Албанци дали да имају базу Бондстил.

Тешко је схватити како било ко ко чита новине може и даље тако објашњавати америчку политику. Више пута је Милан Милутиновић, бивши председник Србије, говорио да је још од 1996. у разговорима са Холбруком нуђено САД да Србија уђе у НАТО. По њему, Милошевић је барем четири пута нудио улазак Србије у западни војни савез. Али, Американци то нису хтели. Исто је говорио Никола Шаиновић: „После се причало да смо ми нудили базе Американцима. Не, нисмо, ми смо нудили целу Србију да бисмо спасили Косово, али није вредело.” Овом реченицом срушена су два крунска доказа, оних који овако објашњавају америчку политику према Косову. Дакле ми смо као НАТО земља били спремни да дозволимо САД да са територије Србије нападне Русију и уз то да још и сами са својом војском у оквиру НАТО кренемо у окупацију Русије.

И трећи разлог, који се тиче богатства Косова, негирао је Момир Булатовић казавши: „Нудили смо им и да управљају рудним богатством, да им дамо концесије на енергетске и рудне потенцијале Kосова и Метохије... Све смо им нудили да не буде рата, али је рата морало бити. Њима је тај рат био потребан.”

Дакле, ако то нису разлози, шта су онда? Одговор је једноставан и стопостотно тачан. То је – ислам. Дакле, само иза те једне речи крије се упорно америчко залагање за независност Косова и територијално осакаћење Србије. О чему је у ствари реч? Саудијска Арабија има амбиције да укине све државе на свету, укључујући и САД, и да претвори читаву планету у јединствену исламску државу.

У то име на састанку „Међународног савета за џамије” у Меки 1–5. фебруара 1992. донете су следеће одлуке у вези са СФРЈ: да БиХ буде призната као независна држава; да се помогне Албанцима Космета да и они добију независну државу; да се оствари политичка аутономија Рашке области и да се у Македонији подели суверенитет између православних и муслимана.

Од тада Саудијска Арабија креће у акцију према САД и садашњој ЕУ, тражећи од њих остваривање поменутих циљева. И како видимо, сви се остварују. Јер САД, имајући велике дугове према муслиманима, пре свега због Јерусалима, чине све да се ова политика у бившој СФРЈ оствари. А Срби, немајући избор, окрећу главу тамо одакле долази једина помоћ, а то је Русија и сада, по мало, и Кина.

Дакле, то је амерички избор. Између задовољавања муслимана и Срба који морају да се окрећу Русима, бирају такву Србију. Притом, настојећи да је и такву приморају да капитулира, одбаци Косово данас, сутра Рашку област и да напусти Русе и као таква уђе у НАТО и ЕУ. И, као последица тога – сасвим нестане. Питање које би се могло поставити гласи: Да ли је могуће да Американци раде у корист оних који и њима прете? Одговор је следећи: Вашингтон мисли да ће се муслимани временом вестернизовати и одбацити такву теорију. С друге стране, у косметским и босанским муслиманима виде најпозападњеније припаднике ислама. Мисле и да ће, намирујући се с муслиманима преко Срба преварити исламски свет, јер потпомажу оне муслимане који су то само номинално и амерички тројански коњ у исламском свету. Али већ сада питање такса на робу из Србије показује колико су се САД превариле.

Да је то политика САД и да у њима не можемо имати савезника ако желимо да сачувамо Косово и Рашку област испричао сам покојном Зорану Ђинђићу када сам га пред 5. октобар посетио. Он је одбио да то прихвати. А онда обрт! Пред сам атентат дао је интервју „Новостима” и изговорио све то што сам му тада рекао. Казао је, између осталог, и ово: да Косово не би постало монета за поткусуривање између САД и исламског света, покренуо сам питање Косова... Атентат је уследио за неколико дана.

Дакле, без разумевања исламског политичког учења није могуће разумети питање Косова. Али ко то данас да схвати када се овом проблематиком стручно баве само политиколози религије. А њих нема ни у једном телу где се доносе одлуке. Када том додамо питање Рашке области, БиХ и познату чињеницу да се српско-хрватски односи не могу разумети без улоге римокатоличке цркве, постаје јасно колико се непознавање политикологије религије као бумеранг враћа свима који ова питања покушавају да реше.

Професор универзитета, оснивач научне дисциплине Политикологија религије

Прилози објављени у рубрици „Погледи” одражавају ставове аутора, не увек и уређивачку политику листа