За почетак „Слепило”

Од нашег специјалног извештача
Кан – Бразилски редитељ Фернандо Меирељес вратио се после шест година у Кан, у место захваљујући којем га је, после поноћне пројекције дебитантског филма „Божји град” 2002. године, упознао цео свет. Његовом филму „Слепило” припала је част да синоћ свечано отвори 61. Кански филмски фестивал и започне трку за престижну „Златну палму”.

Пошто је у међувремену за филм „Стални баштован” освојио и номинацију за Оскара и зарадио 81 милион долара (један Оскар је отишао у руке Рејчел Вајц за најбољу женску улогу), Меирељес се на глобалном филмском плану етаблирао као престижни редитељ, те не чуди одлука фестивалског челника Тјерија Фремоа да баш овом аутору укаже тако велику част. Уз то, Меирељесово „Слепило” је филм који је унапред продат већ у 42 земље света!

Овај бразилско-канадско-јапански филм (Меирељес се и даље држи независних продуцентских кућа) горка је драма, филм катастрофе у којем се човечанство суочава са епидемијом мистериозног слепила, на коју је једино, необјашњиво, имуна главна јунакиња, средовечна домаћица, докторова супруга (Марк Рафало), у изврсном тумачењу Џулијен Мор. Филм је настао према истоименом бестселеру нобеловца Жозеа Сарамага (Меирељес је права откупио још 1995. године, а адаптацију и сценарио поверио канадском глумцу, продуценту и писцу Дону Мекелару), у којем писац истражује добру и лошу страну људске природе, себичност, опортунизам, индиферентност, али и саосећање и љубав и одговорност према ближњем.

И, док је код Сарамага прича уздигнута на готово метафизички ниво, код Меирељеса је све подређено законитостима филмске драматургије. Чак и превише. Ипак, атмосфера колапса човечанства услед свеопштег губитка хуманости, захваљујући Меирељесовом минималистичком редитељском поступку и хиперреалистичкој фотографији, уверљива је до застрашујућег, а важан допринос целокупном утиску филма дали су глумци. Осим Морове  – и Марк Рафало, Гаел Гарсија Бернал, Дени Гловер и Алис Брага.

Синоћ су црвеним тепихом до свечаног улаза великог Театра Лимијер прошетали и чланови овогодишњег официјелног жирија, предвођени америчким глумцем, редитељем и продуцентом – Шоном Пеном. Када су недавно Тјерија Фремоа упитали да ли је избором Пена за председника жирија желео да наговести концепт фестивала и кретања на филмској сцени, фестивалски челник је, између осталог, рекао и следеће:

– Шон Пен је као глумац и филмски стваралац неспоран. Он представља другачији глас Америке, онај који се слуша и има утицаја у последњих десет година. С друге стране, Пен је човек отвореног ума, воли иностране филмове, уме да ужива у њима и сигуран сам у његов естетско-вредносни суд.

За већину канске филмске популације овакво Фремоово образложење је апсолутно прихватљиво, али традиционални фестивалски „катастрофичари” и поклоници „теорија завера”, већ су изашли са тезом да се са Шоном Пеном као председником већ сада може рећи ко ће бити победник. Нема сумње, узвикују они, све је намештено како би „Златну палму” освојио Клинт Иствуд за филм „Changeling” („Превртљивац”)! Нека им буде!