Колекционар фотографија

Војин Митровић (71), лаборант у студију за обраду фотографија у Паризу, у току 35 година дуге каријере радио је са највећим именима светске фотографије. У Београду, у Галерији „Артгет” на Тргу Републике, изложио је снимке мајстора који су му, у знак захвалности за добро обављен посао, поклањали своја ремек-дела. Митровић је од 1964. године сакупио око 300 фотографија које су, бележећи историју, и саме постале њен нераздвојиви део. Од легендарне фотографије Че Геваре, преко рата у Кувајту, до панорамских фотоса Сао Паола и Париза. Митровићева изложба траје до 18. маја. 

Војин Митровић је далеко догурао после завршене школе за фотографе у родној Фочи. Почетком шездесетих година прошлог века, стигао је у Београд, где се запослио у фото-радњи у Васиној улици. А 1964. године упутио се у Париз.

– Кренуо сам са једним другом, имали смо намеру да, пре него што се оженимо, пропутујемо цели свет. Све што сам имао, укључујући и моју „веспу”, оставио сам брату. Прва станица нам је била Париз, присећа се Војин.

Истог дана по доласку у град светлости, Митровић је нашао посао у једној фото-радњи као ретушер. Требало му је осам месеци да научи језик, а онда се запослио у фирми „Пикторијал сервис” и ту провео плодну каријеру. Путовање око света догодило се касније него што је планирао.

– Сарађивали смо са фотографима из чувене фирме „Магнум”. Код нас су долазили највећи фотографи попут Робера Капе, Фредерика Бренера, Дејвида Сејмура и Анрија Картијеа Бресона, од кога сам на поклон добио прву фотографију. Стекао сам и два пријатеља, Ренеа Бурија и Жозефа Куделку. Он је прошле године на Куби имао изложбу посвећену целокупном опусу –каже Митровић.

Врло брзо по доласку у Париз, Митровић је у току бурних ноћи упознао тада двадесетогодишњу Брижит, са којом и данас живи у срећном браку. Имају ћерку Карол и сина Александра.

– Сваки фотограф тражи лаборанта који може да направи фотографију какву баш он жели. Одлично знам свој посао, а с обзиром на то да сам непосредан и лако остварујем контакте, увек су тражили, и дан-данас ме траже. Сарађујући са фотографима био сам у Токију, Лондону, Барселони, Њујорку, Лондону, Мексику, свуда – објашњава Митровић.

Каже да је све фотографије добијао на поклон, попут оних које приказују запаљене нафтне бушотине у току рата у Кувајту 1991. године. Аутор Себастијано Салгадо је из непосредне близине фотографисао шикљање нафте. Међу експонатима у београдској галерији је и фотографија из Јужне Кореје, на којој се види амерички војник у присном разговору са локалном ноћном дамом, затим Пикасо усликан у Кориди у Ниму. На једној фотографији Мануела Рамоса, такође у Митровићевом власништву, види се улазак мексичких револуционара Панча Виље и Емилијана Запате у Мексико Сити.

Војин Митровић каже за себе да је мајстор за црно-белу фотографију и да му не пада на памет да се бави дигиталном обрадом слика. Негативе и даље обрађује у лабораторији. На изложби је постављено и једно његово ауторско дело, фотопортрет Салвадора Далија.

– Познавао сам га, био је сасвим нормалан када разговараш насамо са њим. Али, чим у друштву има више људи, одмах је почињао да се глупира, вели Митровић.

-----------------------------------------------------------

Добра идеја француског министра културе

Негатив фотографије на којој је забележена панорама Париза поред Сене, такође обрађена у Митровићевој лабораторији, запечаћена је у једној кутији и смештена далеко од јавности за следећих 200 година. Војин Митровић каже да је идеја једног француског министра културе била да се 30 најбољих фоторепортера ангажује у фотографисању разних предела у Француској. Око 500 снимака је склоњено, са обавезом да буду отпечаћени и приказани тек за два века, као сведочанство о променама на лицу Париза и Француске.