Kolekcionar fotografija

Vojin Mitrović (71), laborant u studiju za obradu fotografija u Parizu, u toku 35 godina duge karijere radio je sa najvećim imenima svetske fotografije. U Beogradu, u Galeriji „Artget” na Trgu Republike, izložio je snimke majstora koji su mu, u znak zahvalnosti za dobro obavljen posao, poklanjali svoja remek-dela. Mitrović je od 1964. godine sakupio oko 300 fotografija koje su, beležeći istoriju, i same postale njen nerazdvojivi deo. Od legendarne fotografije Če Gevare, preko rata u Kuvajtu, do panoramskih fotosa Sao Paola i Pariza. Mitrovićeva izložba traje do 18. maja. 

Vojin Mitrović je daleko dogurao posle završene škole za fotografe u rodnoj Foči. Početkom šezdesetih godina prošlog veka, stigao je u Beograd, gde se zaposlio u foto-radnji u Vasinoj ulici. A 1964. godine uputio se u Pariz.

– Krenuo sam sa jednim drugom, imali smo nameru da, pre nego što se oženimo, proputujemo celi svet. Sve što sam imao, uključujući i moju „vespu”, ostavio sam bratu. Prva stanica nam je bila Pariz, priseća se Vojin.

Istog dana po dolasku u grad svetlosti, Mitrović je našao posao u jednoj foto-radnji kao retušer. Trebalo mu je osam meseci da nauči jezik, a onda se zaposlio u firmi „Piktorijal servis” i tu proveo plodnu karijeru. Putovanje oko sveta dogodilo se kasnije nego što je planirao.

– Sarađivali smo sa fotografima iz čuvene firme „Magnum”. Kod nas su dolazili najveći fotografi poput Robera Kape, Frederika Brenera, Dejvida Sejmura i Anrija Kartijea Bresona, od koga sam na poklon dobio prvu fotografiju. Stekao sam i dva prijatelja, Renea Burija i Žozefa Kudelku. On je prošle godine na Kubi imao izložbu posvećenu celokupnom opusu –kaže Mitrović.

Vrlo brzo po dolasku u Pariz, Mitrović je u toku burnih noći upoznao tada dvadesetogodišnju Brižit, sa kojom i danas živi u srećnom braku. Imaju ćerku Karol i sina Aleksandra.

– Svaki fotograf traži laboranta koji može da napravi fotografiju kakvu baš on želi. Odlično znam svoj posao, a s obzirom na to da sam neposredan i lako ostvarujem kontakte, uvek su tražili, i dan-danas me traže. Sarađujući sa fotografima bio sam u Tokiju, Londonu, Barseloni, Njujorku, Londonu, Meksiku, svuda – objašnjava Mitrović.

Kaže da je sve fotografije dobijao na poklon, poput onih koje prikazuju zapaljene naftne bušotine u toku rata u Kuvajtu 1991. godine. Autor Sebastijano Salgado je iz neposredne blizine fotografisao šikljanje nafte. Među eksponatima u beogradskoj galeriji je i fotografija iz Južne Koreje, na kojoj se vidi američki vojnik u prisnom razgovoru sa lokalnom noćnom damom, zatim Pikaso uslikan u Koridi u Nimu. Na jednoj fotografiji Manuela Ramosa, takođe u Mitrovićevom vlasništvu, vidi se ulazak meksičkih revolucionara Panča Vilje i Emilijana Zapate u Meksiko Siti.

Vojin Mitrović kaže za sebe da je majstor za crno-belu fotografiju i da mu ne pada na pamet da se bavi digitalnom obradom slika. Negative i dalje obrađuje u laboratoriji. Na izložbi je postavljeno i jedno njegovo autorsko delo, fotoportret Salvadora Dalija.

– Poznavao sam ga, bio je sasvim normalan kada razgovaraš nasamo sa njim. Ali, čim u društvu ima više ljudi, odmah je počinjao da se glupira, veli Mitrović.

-----------------------------------------------------------

Dobra ideja francuskog ministra kulture

Negativ fotografije na kojoj je zabeležena panorama Pariza pored Sene, takođe obrađena u Mitrovićevoj laboratoriji, zapečaćena je u jednoj kutiji i smeštena daleko od javnosti za sledećih 200 godina. Vojin Mitrović kaže da je ideja jednog francuskog ministra kulture bila da se 30 najboljih fotoreportera angažuje u fotografisanju raznih predela u Francuskoj. Oko 500 snimaka je sklonjeno, sa obavezom da budu otpečaćeni i prikazani tek za dva veka, kao svedočanstvo o promenama na licu Pariza i Francuske.