Уелбек у јуну у Београду

Контроверзни француски писац Мишел Уелбек, који је у јануару објавио свој седми роман назван „Серотонин”, биће гост фестивала „Крокодил” који се одржава од 7. до 9. јуна, потврдили су Танјугу из организације фестивала. Иначе, ово Уелбеково дело код нас ће 1. марта објавити издавачка кућа „Booka”.

Један од најконтроверзнијих писаца света у свом новом, седмом роману пише о јунаку, дубоко депресивном инжењеру пољопривреде, који се враћа својим коренима у француску провинцију, уништену глобализацијом и европском аграрном политиком. Ове теме, иначе, Уелбека као аутора чине великим евроскептиком. Он се осврће на огорчени и бесни „виртуелно мртви” народ, који је спреман на побуну, и који устаје да блокира путеве, онако како то чини покрет „жутих прслука” у Француској, од краја новембра прошле године.

Оно што је посебно упечатљиво јесте да је Уелбек овај роман писао пре свих ових протеста против политике Емануела Макрона, као и то да га критичари сматрају његовим најбољим делом до сада. Француски часопис „L`Obs” назвао је роман „Серотонин”, што је алузија на антидепресив који наратор користи, Уелбековом до сада најбољом књигом – „предивним остварењем бескрајне туге”. Немачки недељник „Die Zeit” писао је о „антилибералним уверењима највећег француског живог аутора”.

Своје мрачне „пророчке” способности Уелбек је показао и поводом романа „Покоравање”, који је био објављен онога дана 2015. године, када се десио терористички напад на сатирични часопис „Шарли ебдо”. Тада је, међу 12 убијених, страдао и његов близак пријатељ. У овој књизи, Уелбек је дочарао будућност у којој ислам влада Француском, а тог дана напада, управо је Уелбек био на насловној страни часописа...

Уелбек је 1. јануара добио Легију части за допринос француској литератури, а у роману „Серотонин” супротставља се политичарима „који се не боре за интересе свог народа, али су спремни да дају живот како би одбранили своје личне послове”. Његов главни јунак је типични уелбековски наратор који се зове Флоран-Клод Лабруст, што је прикривена шифра за аутора, који, такође, криви и феминизам због пропасти западне културе.

„Овако умире једна цивилизација, без опасности или драме, и са врло мало крвопролића”, каже Лабруст, четрдесетшестогодишњак који умире од жалости и кога презире његов успешни партнер Јапанац. Лабруст одлази у родну Нормандију у потрази за својом бившом супругом, која га је оставила док је спавао, и то због друге жене, и тамо проналази раднике отпуштене с посла, и неуспешне фармере самоубице.

Овај јунак примећује да је оно што се догађа у Француској иначе и глобални европски план како би село било очишћено од људи, што више није ни вест у новинама.

Уелбек наставља да провоцира јавност изјавама као што су оне на октобарском представљању награде „Освалд Шпенглер”, када је истакао да Француска треба да напусти Европску унију, да су муслимани проблем у Европи и да би било боље да католичка црква поново буде главна. У есеју за „Харпер магазин” Доналда Трампа прогласио је једним од најбољих америчких председника.

Уелбек је дипломирао агрономију и након факултета објавио најпре збирку поезије, а затим и биографију Х. П. Лавракфта. Следе романи „Проширење подручја борбе”, „Елементарне честице”, „Платформа” и „Могућност острва”.

Уелбека називају расистом, женомрсцем, писцем памфлета и порнографије, а био је и на суду због изазивања расне и верске мржње. Ослобођен је оптужби, али је након тога напустио Француску и тренутно живи у Шпанији.