Може ли ЕУ преживети популистичку олују

Oстало је мање од 100 дана до избора за Европски парламент и два фаворизована „шпиценкандидата” европских народњачких и социјалдемократских партија шпартају по земљама уније у покушају да придобију гласаче. Али сан Манфреда Вебера и Франса Тимерманса да замене Жан-Клода Јункера на позицији председника „европске владе” озбиљно кваре евроскептици свих политичких боја. Најновија истраживања показују да би националистичке и популистичке партије које заговарају пројекат „Европа нација” на мајским изборима могле да освоје трећину места у Европском  парламенту.

Берлински невладин истраживачки институт (тинк-тенк) Европски савет за спољне послове (ЕССП) у обимној студији закључује да „антиевропске” партије могу да пребаце магични број од 30 одсто на предстојећим изборима, што би значило да у новом  ЕП-у могу имати „контролни пакет” утицаја.

Позивајући се на истраживања портала „Јуроп електс”, агенција Блумберг у свом коментару пише да би после мајских избора укупан броја „анти-Европљана” с левице и деснице могао достићи 220 од укупно 705 европосланика, колико ће их бити у новом сазиву ЕП-а после брегзита. Пројектовани број посланика којима садашња ЕУ није на срцу представљао би утицајну „ометајућу мањину” у заједничком парламенту 27 чланица ЕУ, каже америчка агенција.

Упркос унутрашњим идеолошким поделама унутар антиевропских политичких снага по оцени ЕССП-а ове партије могу да склопе неформални савез после избора и заједнички делују на три осетљива поља ЕУ: спољној политици, реформи еврозоне и слободи кретања. Ако би се будући европосланици италијанске Лиге, мађарског Фидеса, немачког АфД-а, пољске странке Право и правда, француског Националног окупљања, али и осталих популистичких и крајње десничарских партија удружили, могли би да ограниче капацитет садашње ЕУ у очувању европских вредности као што су слобода изражавања, владавина права и грађанска права.

По алармантној пројекцији Европског савета за спољне послове, уколико би „антисистемске” снаге освојиле 33 одсто гласова имале би могућност да блокирају примену члана 7 Лисабонског споразума, којим се одузима право гласа земљи која крши владавину права. Таква моћ би сутра Пољској, Италији, Чешкој, Мађарској омогућила да можда ометају постизање трговинског аранжмана са Великом Британијом после брегзита или спречавају доношење појединих спољнополитичких резолуција, констатује ова студија.

Марк Леонард, директор ЕССП-а, за портал „Политико” каже да упозорења из овог извештаја треба да помогну проевропским партијама како не би били ухваћени у замку „браниоца статус кво стања у ЕУ” и тако допусте да се европски избори претворе у квазиреферендум о мигранском питању, што антиевропске странке прижељкују.

Да би спречио партије које се противе ЕУ да освоје више посланичких места него што сада имају (23 одсто), Европски савет за спољне послове препоручује народњацима, социјалдемократама и либералима, који иначе држе бриселске полуге моћи, да буду отворенији за међусобни компромис како би сачували европски пројекат.

Али, савезници у европским институцијама у кампањи се отворено нападају. Тако је први Јункеров заменик и кандидат Прогресистичке алијансе социјалиста и демократа (ПСД) за новог шефа ЕК Франс Тимерманс оптужио свог главног ривала Манфреда Вебера да је превише толерантан према Виктору Орбану.

„Грађани ЕУ треба да знају да уколико на изборима за ЕП буду гласали за странке десног центра, постоји ризик да ће добити европску владајућу коалицију са екстремном десницом”, упозорио је Тимерманс недавно у Риму и додао да ако он буде нови председник Европске комисије никада неће улазити у аранжмане са овим странкама.

Али док су за садашњу владајућу бриселску гарнитуру популисти и екстремни десничари постали права ноћна мора, два професора са британских универзитета у Лондону и Ланкастеру Радосвета Василева и Паникос Деметријадес сматрају да је за ерозију европских вредности у појединим чланицама ЕУ одговорна управо Европска комисија, јер није испунила основни задатак да буде „чувар европских споразума”.

У заједничком ауторском тексту за „Евроњуз”, Василева и Деметријадес сматрају да ЕУ није способна да преживи садашњу популистичку„олују” ако не дође до промене руководства. Али, по њиховој оцени, оба главна кандидата за челнике ЕК дају малу наду за будућност. И Манфред Вебер и Франс Тимерманс нису у пракси показали оданост европским вредностима када је то било потребно.

Председник ЕНП-а у Европском парламенту је отворено подржавао Орбанов режим и показивао дивљење према катастрофалној власти Бојка Борисова у Бугарској. На другој страни, први потпредседник ЕК-а постигао је зачуђујуће мало у расветљавању кризе око владавине права у Пољској, Мађарској, Бугарској и Румунији.

„Уколико Европска комисија не добије боље руководство које неће само говорити већ и бранити европске вредности, брод Европске уније ће сигурно потонути у мору популизма и крајње десничарског национализма”, констатују у својој анализи Радосвета Василева, професорка права ЕУ, и Паникос Деметријадес, професор финансија и бивши гувернер централне банке Кипра.