Može li EU preživeti populističku oluju

Ostalo je manje od 100 dana do izbora za Evropski parlament i dva favorizovana „špicenkandidata” evropskih narodnjačkih i socijaldemokratskih partija špartaju po zemljama unije u pokušaju da pridobiju glasače. Ali san Manfreda Vebera i Fransa Timermansa da zamene Žan-Kloda Junkera na poziciji predsednika „evropske vlade” ozbiljno kvare evroskeptici svih političkih boja. Najnovija istraživanja pokazuju da bi nacionalističke i populističke partije koje zagovaraju projekat „Evropa nacija” na majskim izborima mogle da osvoje trećinu mesta u Evropskom  parlamentu.

Berlinski nevladin istraživački institut (tink-tenk) Evropski savet za spoljne poslove (ESSP) u obimnoj studiji zaključuje da „antievropske” partije mogu da prebace magični broj od 30 odsto na predstojećim izborima, što bi značilo da u novom  EP-u mogu imati „kontrolni paket” uticaja.

Pozivajući se na istraživanja portala „Jurop elekts”, agencija Blumberg u svom komentaru piše da bi posle majskih izbora ukupan broja „anti-Evropljana” s levice i desnice mogao dostići 220 od ukupno 705 evroposlanika, koliko će ih biti u novom sazivu EP-a posle bregzita. Projektovani broj poslanika kojima sadašnja EU nije na srcu predstavljao bi uticajnu „ometajuću manjinu” u zajedničkom parlamentu 27 članica EU, kaže američka agencija.

Uprkos unutrašnjim ideološkim podelama unutar antievropskih političkih snaga po oceni ESSP-a ove partije mogu da sklope neformalni savez posle izbora i zajednički deluju na tri osetljiva polja EU: spoljnoj politici, reformi evrozone i slobodi kretanja. Ako bi se budući evroposlanici italijanske Lige, mađarskog Fidesa, nemačkog AfD-a, poljske stranke Pravo i pravda, francuskog Nacionalnog okupljanja, ali i ostalih populističkih i krajnje desničarskih partija udružili, mogli bi da ograniče kapacitet sadašnje EU u očuvanju evropskih vrednosti kao što su sloboda izražavanja, vladavina prava i građanska prava.

Po alarmantnoj projekciji Evropskog saveta za spoljne poslove, ukoliko bi „antisistemske” snage osvojile 33 odsto glasova imale bi mogućnost da blokiraju primenu člana 7 Lisabonskog sporazuma, kojim se oduzima pravo glasa zemlji koja krši vladavinu prava. Takva moć bi sutra Poljskoj, Italiji, Češkoj, Mađarskoj omogućila da možda ometaju postizanje trgovinskog aranžmana sa Velikom Britanijom posle bregzita ili sprečavaju donošenje pojedinih spoljnopolitičkih rezolucija, konstatuje ova studija.

Mark Leonard, direktor ESSP-a, za portal „Politiko” kaže da upozorenja iz ovog izveštaja treba da pomognu proevropskim partijama kako ne bi bili uhvaćeni u zamku „branioca status kvo stanja u EU” i tako dopuste da se evropski izbori pretvore u kvazireferendum o migranskom pitanju, što antievropske stranke priželjkuju.

Da bi sprečio partije koje se protive EU da osvoje više poslaničkih mesta nego što sada imaju (23 odsto), Evropski savet za spoljne poslove preporučuje narodnjacima, socijaldemokratama i liberalima, koji inače drže briselske poluge moći, da budu otvoreniji za međusobni kompromis kako bi sačuvali evropski projekat.

Ali, saveznici u evropskim institucijama u kampanji se otvoreno napadaju. Tako je prvi Junkerov zamenik i kandidat Progresističke alijanse socijalista i demokrata (PSD) za novog šefa EK Frans Timermans optužio svog glavnog rivala Manfreda Vebera da je previše tolerantan prema Viktoru Orbanu.

„Građani EU treba da znaju da ukoliko na izborima za EP budu glasali za stranke desnog centra, postoji rizik da će dobiti evropsku vladajuću koaliciju sa ekstremnom desnicom”, upozorio je Timermans nedavno u Rimu i dodao da ako on bude novi predsednik Evropske komisije nikada neće ulaziti u aranžmane sa ovim strankama.

Ali dok su za sadašnju vladajuću briselsku garnituru populisti i ekstremni desničari postali prava noćna mora, dva profesora sa britanskih univerziteta u Londonu i Lankasteru Radosveta Vasileva i Panikos Demetrijades smatraju da je za eroziju evropskih vrednosti u pojedinim članicama EU odgovorna upravo Evropska komisija, jer nije ispunila osnovni zadatak da bude „čuvar evropskih sporazuma”.

U zajedničkom autorskom tekstu za „Evronjuz”, Vasileva i Demetrijades smatraju da EU nije sposobna da preživi sadašnju populističku„oluju” ako ne dođe do promene rukovodstva. Ali, po njihovoj oceni, oba glavna kandidata za čelnike EK daju malu nadu za budućnost. I Manfred Veber i Frans Timermans nisu u praksi pokazali odanost evropskim vrednostima kada je to bilo potrebno.

Predsednik ENP-a u Evropskom parlamentu je otvoreno podržavao Orbanov režim i pokazivao divljenje prema katastrofalnoj vlasti Bojka Borisova u Bugarskoj. Na drugoj strani, prvi potpredsednik EK-a postigao je začuđujuće malo u rasvetljavanju krize oko vladavine prava u Poljskoj, Mađarskoj, Bugarskoj i Rumuniji.

„Ukoliko Evropska komisija ne dobije bolje rukovodstvo koje neće samo govoriti već i braniti evropske vrednosti, brod Evropske unije će sigurno potonuti u moru populizma i krajnje desničarskog nacionalizma”, konstatuju u svojoj analizi Radosveta Vasileva, profesorka prava EU, i Panikos Demetrijades, profesor finansija i bivši guverner centralne banke Kipra.