Почиње филмска чаролија

Са рекордером по броју освојених номинација за овогодишњег Оскара (10), са филмом „Миљеница” Јоргоса Лантимоса, вечерас у 19 сати у Сава центру свечано почиње 47. Фест.

Коме је припала част да прогласи отвореном десетодневну београдску филмску чаролију? Организатори Феста то још увек држе у тајности, чврсто уверени у науму да ће успети Београђанима да приреде пријатно изненађење. У сваком случају ће Сава центар као и увек бити пун, јер су житељи главног града Србије већ генерацијама зависници од ове најпопуларније филмске манифестације коју имамо.

Тако је одувек било. Још од прве иницијативе „Политикиног” критичара Милутина Чолића из 1970. – да уз подршку тадашњег челника града Милана Вукоса у дворани Културног центра организује „Политикину” ревију филмова, када су због гужве чак попуцала стакла на ДКЦ-у – и оне следеће, 1971. године, када је под слоганом „Храбри нови свет” у дворани Дома синдиката и званично освануло прво издање београдског Феста.

Чолић, „Политика” и Фест дуго су чинили и још увек чине нераскидиво тројство. Оснивача Милутина Чолића више нема међу нама, остала је „Политика” и остао је Фест (другачији, подмлађен, али још увек најомиљенији), али се и родила награда која носи његово име. „Политикина” награда „Милутин Чолић”. Она је већ неколико година намењена редитељу најбољег филма у такмичарском програму Српски филм, према одлуци трочланог жирија у чијем раду сада учествују глумац и продуцент Горан Радаковић, редитељ Коста Ристић, иначе и прошлогодишњи добитник управо ове награде (за филм „Бандити у потрази за мамом”), и потписница ових редова као критичар „Политике”.

Пред овим, али и пред петочланим главним жиријем (Јао Ванг, Лазар Бодрожа, Милан Марић, Даниел Рафаелић и Алберт Видершпил) налази се изазов у виду 13 најновијих филмова у којима је Србија већински или мањински продуцент. Овај програм је зато с правом проширен и зато је његовом традиционалном називу прикључен и додатак – Србија и пријатељи. Ту се такмиче филмови: „Шавови“ Мирослава Терзића (управо награђен у Берлину са две награде), „Био сам код куће, али” Ангеле Шаналек (берлински „Сребрни медвед” за најбољу режију), „Алекси” Барбаре Векарић (отворио прошлогодишњу Пулу), „Делиријум тременс“ Горана Марковића, „Из љубави“ Ненада Миковића, „Избрисана“ Михе Мацинија и Душана Јоксимовића, „Између дана и ноћи“ Андра Мартиновића, „Последњи Србин у Хрватској“ Предрага Личине, „Пси умиру сами” Николе Петровића, „Режи” Косте Ђорђевића, „Сам самцат” Боба Јелчића и као једини дугометражни документарни филм у овој конкуренцији – „Случај Макавејев или процес у биоскопској сали” Горана Радовановића (завршен тик пре него што нас је Душан Макавејев заувек напустио).

Што се главног такмичарског програма тиче у њега је уметнички директор Феста сместио 14 филмова. Међу њима и најновији филм Рејфа Фајнса „Бела врана” (српске копродукције) који он потписује као редитељ, али се ту појављује и као глумац. Уз његов филм ту су још, између осталих, и „Брусхалтер” Вејта Хелмера (Фестов стари знанац), аргентински „Црни анђео” Луиса Ортеге, амерички „Дивљина” Пола Дана, француски „Двоструки живот” Оливијеа Асајаса, руски „Фабрика” Јурија Бикова, а никако не треба пропустити жесток егзинстенцијалистички либански филм „Капернаум” Надин Лабаки. Сви ти филмови такмиче се за награду „Београдски победник”, о чему одлучује жири у саставу: Горан Богдан, Сања Вејновић, Иоана Урикару (на Фесту се приказује и њен филм „Лимунада“ са Гораном Радаковићем као глумцем) и Бојан Вулетић...

Овогодишње, 47. издање Феста својим највећим делом се вратило у легендарни Дом синдиката који се сада зове Комбанк арена. Наравно, без филмова неће остати ни највеће филмско гледалиште Сава центар, као ни ДКЦ, Дом омладине, ДСКЦ, Фонтана, Музеј Југословенске кинотеке, Арт биоскоп Коларац, па ни Синеплекс биоскопи (Ушће, Делта сити и Биг) и Центар за културу Сопот. Цене улазница се крећу од 250 до 400 динара. Фест траје до 3. марта.