Мислили да у Новака не треба улагати

Новак Ђоковић неуморно исписује светле странице наше спортске и друштвене стварности, и саме историје. Овог 18. фебруара добио је највећу светску награду за подвиге у спорту, „Лауреус”. Четврти пут је проглашен за најбољег спортисту планете. Шта иза тога стоји, како се до те награде долази? Укратко, неописиво много труда и много одрицања. Међутим, Новак, као и многи наши великани у ближој и даљој прошлости није успео да избегне завист и оспоравање од једног дела домаће јавности. Невероватан је број оних који му, по нашки речено, успех не могу опростити. Утолико чудније што Новак, опет по нашки речено, никоме није ставио прст у тањир. Куса искључиво из свог тањира оно што му нико није, ни дао, ни уделио. Сам је зарадио. Али то, само по себи, ни изблиза није довољно.

Успех је кост која у нашем народу многима запне у грлу, нарочито онима са мање талента и обавезним мањком карактера којим се тај мањак надокнађује. Та појава је широко распрострањена и изван спорта. Поједностављено, успех се, међу нама, не прашта (Сиц!). На срећу, далеко је више оних који се искрено радују сваком поштеном подвигу, сваком успеху најбољих. Нажалост, они су тиши, мање се експонирају и мање им се даје простора за радовање. Ефикаснији су злобни и завидљиви.

Навешћемо овде само један пример који је за овај контекст више него довољан. Чувени тенисер Никола Пилић, Новаков тренер из дечачких дана његове каријере, изрекао је на једној нашој телевизији с националном фреквенцијом скоро невероватан податак. Наиме, испоставило се да је први Новаков озбиљнији спонзор који се појавио на радост породице Ђоковић био обманут измишљотином да у Новака не вреди улагати јер има озбиљну срчану ману. Новаков отац је у истој емисији навео чак име нашег познатог, сада већ бившег спортисте, који је тај податак измислио и због кога је несуђени спонзор одмах одустао. Је ли нам то остало од Турака на које се често вадимо? Није.

Менталитет одређује судбину сваког народа. Његови корени сежу непојмљиво далеко и нису подложни корекцијама. Када бисмо којим случајем тај горки део нашег менталитета уградили у најобичнији вирус грипа, планета би била у опасности.

Мр Војислав Милић,
Београд