Пу­пин је­дан од осни­ва­ча На­се

Изу­мом ин­дук­ци­о­них ка­ле­мо­ва, без ко­јих не би био мо­гућ те­ле­фон­ски са­о­бра­ћај и мо­дер­не те­ле­ко­му­ни­ка­ци­је, Ми­хај­ло Пу­пин је по­стао свет­ски при­зна­ти на­уч­ник и про­фе­сор на Ко­лум­би­ја уни­вер­зи­те­ту. Он је био аутор 36 на­уч­них ра­до­ва, што је за оно вре­ме био ве­ли­ки број. Та­ко­ђе, на­пи­сао је јед­ну струч­ну и шест по­пу­лар­них књи­га и 30 за­па­же­них чла­на­ка. До­бит­ник је Пу­ли­це­ро­ве на­гра­де. 

Био је члан Аме­рич­ке на­ци­о­нал­не ака­де­ми­је и Срп­ске кра­љев­ске ака­де­ми­је, пред­сед­ник шест на­уч­них и струч­них ин­сти­ту­ци­ја и по­ча­сни док­тор на­у­ка 18 уни­вер­зи­те­та, укљу­чу­ју­ћи и Бе­о­град­ски. Имао је ве­ли­ки број на­да­ре­них ђа­ка, од ко­јих су два, Ми­ли­кен и Ланг­му­ир, до­би­ли Но­бе­ло­ву на­гра­ду. До­бит­ник је шест ме­да­ља за на­уч­не ра­до­ве и три ви­со­ка од­ли­ко­ва­ња, од ко­јих је јед­но Ју­го­сло­вен­ско од­ли­ко­ва­ње бе­лог ор­ла пр­вог ре­да. 

Пу­пин је 1922. го­ди­не, из здрав­стве­них раз­ло­га, под­нео остав­ку на члан­ство у На­ци­о­нал­ном са­ве­то­дав­ном од­бо­ру за аеро­на­у­ти­ку. Тим по­во­дом пи­смом му се обра­тио пред­сед­ник САД, Ва­рен Џ. Хар­динг: „Мој дра­ги док­то­ре Пу­пин, са жа­ље­њем при­мам ва­шу остав­ку у На­ци­о­нал­ном са­ве­то­дав­ном од­бо­ру за аеро­на­у­ти­ку. Чи­не­ћи то, же­лим да вам из­ра­зим за­хвал­ност вла­де и на­ро­да Сје­ди­ње­них Др­жа­ва за услу­ге ко­је сте учи­ни­ли као члан На­ци­о­нал­ног са­ве­то­дав­ног од­бо­ра за аеро­на­у­ти­ку, от­ка­ко је осно­ван 1915. го­ди­не.

Ко­ри­стим при­ли­ку да за­бе­ле­жим чи­ње­ни­цу ко­ја се при­зна­је и це­ни: да сте ви за вре­ме свет­ског ра­та, као пред­став­ник под­од­бо­ра за ва­зду­хо­плов­ни са­о­бра­ћај, при­ми­ли на се­бе да ство­ри­те сред­ства за оп­ште­ње ме­ђу аеро­пла­ни­ма док су они у ле­ту, и да сте по­мо­ћу опи­та вр­ше­них и во­ђе­них у ва­шој соп­стве­ној ла­бо­ра­то­ри­ји ус­пе­ли да учи­ни­те је­дан вр­ло зна­ча­јан при­лог раз­ви­ћу јед­ног од ве­ли­ких чу­да на­шег сто­ле­ћа, ра­дио-те­ле­фо­на. Жа­лим што ни­сте у ста­њу да као члан На­ци­о­нал­ног са­ве­то­дав­ног од­бо­ра за аеро­на­у­ти­ку свој дар да­ље ста­вља­те на рас­по­ла­га­ње про­у­ча­ва­њу про­бле­ма ави­ја­ци­је.” 

По­ред ве­ли­ког до­при­но­са у раз­во­ју те­ле­ко­му­ни­ка­ци­ја, за мно­ге је не­по­зна­то да је Пу­пин био је­дан од два­на­е­сто­ри­це чла­но­ва Аген­ци­је за аеро­на­у­ти­ку, ко­ја је ка­сни­је пре­ра­сла у На­ци­о­нал­ну упра­ву за аеро­на­у­ти­ку и све­мир (На­са). Реч је о не­за­ви­сној аген­ци­ји Са­ве­зне вла­де САД ко­ја је од­го­вор­на за ци­вил­ни и све­мир­ски про­грам, као и за аеро­на­у­ти­ку и ис­тра­жи­ва­ња у све­ми­ру. На­са је осно­ва­на 1958. го­ди­не, а осни­вач је та­да­шњи пред­сед­ник САД, Двајт Ај­зен­ха­у­ер. Од та­да, го­то­во сва аме­рич­ка ис­тра­жи­ва­ња све­ми­ра су пред­во­ђе­на овом аген­ци­јом, укљу­чу­ју­ћи про­грам „Апо­ло” сле­та­ња на ме­сец, све­мир­ску ста­ни­цу Скај­лаб, као и ка­сни­је Спејс-шатл. 

Јо­ван По­по­вић