Професија плаћени убица

Иза великог броја криминалних ликвидација у Србији стоје такозване професионалне убице, људи који убијају за новац. Један од њих је и Чаба Дер, који је у петак увече ухапшен у Прагу.

„Професионална убиства су у криминалу занат и нико то неће урадити џабе, осим ако није реч о крвној освети. Цене за наручена убиства у Србији крећу се од 5.000 до 100.000 евра, а најчешће од 10.000 до 40.000 евра”, открива за „Политику” Божидар Спасић, некадашњи високи функционер Савезне службе Државне безбедности. У прилог овој тврдњи нашег саговорника говори и навод оптужнице да је Саша Цветановић, коме се оптужницом приписује убиство Николе Бојовића, брата Луке Бојовића, по налогу Слободана Шарановића, то учинио за 30.000 евра.

Божидар Спасић у медијима често сликовито описује убиства дисидената деведесетих година прошлог века, помињући да су их организовале домаће безбедносне службе користећи криминалце. Он за наш лист тврди да су до 2000. године професионалне убице у Србији били људи који су се борили на ратиштима, где су и стекли „вештину” убијања и набавили оружје. Данас, када су ти људи остарили, појавила се нова генерација професионалних убица, наглашава он.

„Углавном имају око тридесет година и обично не живе у центрима великих градова, већ се налазе на рубовима града и у мањим насељима. Тако не изазивају ничију пажњу”, каже Спасић.

Он наводи да су то људи у чијим се главама апсолутно ништа не догађа за време убиства. Они само имају потребу да заврше посао и да се што пре удаље с места злочина.

„Након убиства сасвим се нормално понашају. Дешавало се да смо имали такве профиле убица који након ликвидације оду у кафић и опуштено ћаскају и пију кафу с пријатељима, као да се ништа није догодило. Има и оних који се након почињеног злочина забављају с кућним љубимцима – шетају пса, играју се с мачком... Ти људи воде двоструки живот за који не знају ни њихове девојке ни пријатељи”, прича Спасић.

Јавности је познат случај Сретка Калинића који је убио више београдских криминалаца по налогу вођа „земунског клана”. Неки припадници овог клана су сведочили да је Калинић боравио у једној просторији куће и излазио само када је требало некога да убије. Професионални убица се никада не враћа на место одакле је пошао, додаје Спасић и каже да углавном увек постоји унапред обезбеђен „штек стан”.

„Треба направити разлику између оних који учествују у тиму професионалног убице и оних који су самостални стрелци. Постоје одређене особе које примају послове за убицу. Тачно се зна коме се треба обратити у подземљу. Он ће саслушати захтев од представника наручиоца и углавном ће рећи ’ми ћемо се вама јавити’. Након тога, контактирају убицу и питају га да ли може да одради такав задатак и која би била цена”, објашњава Спасић.

Када је реч о исплати новца за убиство то увек раде „трећа лица”. Даје се аконтација у висини половине договорене суме, а остатак новца након обављеног посла.

„У пракси смо имали случајеве професионалних убица који су се задовољавали сумом од 5.000 евра. Али, део новца је узимао и неко ко је тог убицу ’држао на узици’. Данас, у обрачунима озбиљних мафијашких организација попут ’шкаљарског’ и ’кавачког’ клана цена убиства иде и до 100.000 евра”, наводи Спасић.

Ниједно испланирано мафијашко убиство не може да се оствари ако нема свој логистички почетак и крај, то јест уништавање трагова.

„Ако убица није оспособљен за уништавање трагова онда има свог ’чистача’ који ће након егзекутора све обрисати. Чистач ће прво скинути све с убице – од косе до чарапа. Потом, посебним хемикалијама му опрати руке од барутних гасова. Уништиће и оружје којим је извршен злочин. Такође, обезбедиће да се на месту злочина нађу лажни трагови, попут опушака цигарета. Ово смо видели и у случају покушаја атентата на Милана Бека. Полиција је на месту пуцњаве пронашла гомилу пикаваца с разним ДНК – то је наместио чистач и зато је тај случај професионални покушај убиства”, каже Спасић.

Не постоји посебна обука за професионалног убицу, сматра наш саговорник. Али, посебне категорије су убиства експлозивним направама и ти људи су углавном раније прошли неку обуку у војсци или полицији. Трећа категорија су убице које жртву ликвидирају снајпером, за шта је потребна посебна „вештина”.

„Свако уме да убије, али је поента да га не открију. То је правило код професионалних убица”, закључује Божо Спасић.