Голија – јединствени резерват биосфере

Националном стратегијом одрживог развоја Србије постављени су циљеви којима се јединственост планине Голије, али и осталих делова земље са завидним природним богатствима, чува и унапређује, како би се природни ресурси државе и даље развијали. Голија, као највиша планина у југозападном делу Србије, која се налази на око 240 километара јужно од Београда, у близини Копаоника и Златара, изабрана је да на њеним обронцима буде представљена стратегија коју је Влада Србије усвојила на последњој седници пред опште изборе.

Због изузетне очуваности изворних природних вредности, у оквиру Парка природе „Голија” Унесков комитет је 2001. године прогласио Резерват биосфере Голија – Студеница, на површини од 53.804 хектара. Према Унесковом програму „Човек и биосфера”, резервати биосфере су подручја копнених или приобалних екосистема која су међународно призната унутар тог програма.

Национални парк „Голија” чини 75.000 хектара нетакнуте природе, богате најразличитијим врстама биљног света, иако су поједини предели огољени, због чега је народ планину и назвао Голија. Лепотом се истиче и околна културна баштина, посебно средњовековни манастири Студеница, Клисура, Сопоћани, Стари Рас, а према проценама еколога голијска флора чини 25 процената биљног света Србије, који негују и чувају углавном старачка горштачка домаћинства из 32 села и 150 заселака.

Питома, богата шумом, ливадама и пашњацима, Голија се простире у облику латиничног слова С, дужином од 32 километра, и испреплетана је токовима река Моравица и Студеница. Пробијајући се кроз планину, од изворишта до ушћа, Студеница је дубоко усекла корито у уску долину са неколико мањих и краћих клисура. Најдубља се пружа од Бажалског крша до испод ушћа реке Савошнице у Студеницу. Њена десна притока Изубра, са живописном клисурастом долином обраслом високом буковом и мешовитом шумом, у доњем току крије три водопада укупне висине око 20 метара, а низводно, километар пред ушће, гради велики број слапова и букова.

Највиши врх Голије је Јанков камен (1.833 метра), са њега, али и са других попут Црног врха, Радуловца и Бојевог брда, пружа се изузетан видик на пространства голијских шума, али и даље на врхове Копаоника и обрисе Комова и Проклетија. Голија је једна од малобројних планина у Србији на којима су евидентиране, али не и поуздано утврђене, глацијалне појаве. На планини се разликују три климатска рејона, долински са брдским који обухвата просторе до 700 метара надморске висине, прелазни између 700 и 1.300 метара и планински са надморском висином преко 1.300 метара.

На Голији је забележена 1.091 врста флоре и фауне, али и 117 врста и варијетета алги, 40 врста маховина, седам врста лишајева и 75 врста гљива. Свако подручје има своје обележје, а Голија је царство планинског јавора који је преживео ледено доба и овде гради своје најлепше и најочуваније лишћарске и лишћарско-четинарске шуме.

Због присуства 95 врста птица, Голија је један од веома важних планинских орнитолошких европских центара, а њихово присуство у различитим типовима станишта показује колико је разноврстан свет птица. Јеж, алпска ровчица, слепо куче, пух лешњикар, ласица, мрки медвед и вук, само су неке од 22 животињске врсте које „станују” на Голији, а животињске врсте чији је лов дозвољен у оквиру ловишта „Чемерница”, „Грабовица” и „Голија” јесу срна, дивља свиња и зец.

Уз ласицу, за коју је установљена трајна заштита на основу Закона о ловству, са аспекта заштите, и то као природне реткости, значајно је још девет врста, међу којима су и вук, сиви пух, веверица и мочварна ровка. Велико богатство природе Голије, нажалост, угрожава појава бесправне градње викендица, које понекад „никну” чак и на пределима које су природњаци прогласили зоном првог степена заштите.