Уторак, 16.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ФИЛАТЕЛИЈА

Флора – гљиве

Издање садржи четири марке номиналних вредности 50 динара, два ФДЦ коверта и жиг и штампано је у тиражу од по 25.000 примерака
Флора – гљиве
(Фото: Пошта Србије)

Гљиве су разнолика група организама која спада у посебно царство живог света, различито од биљака и животиња. Наука која их проучава назива се микологија. Живе често у симбиози са биљкама, могу бити паразити или разлагати остатке органских материја.

Током више од једног века миколошких истраживања у Србији овде је први пут откривен велики број до тада непознатих врста гљива. Први примерак новооткривене врсте који неки истраживач пронађе служи да се та врста научно опише. Смешта се у научну збирку у неком музеју или другој научној установи и назива се Холотип. Већи број холотипова врста откривених у Србији се чува у Националном фунгаријуму, збирци гљива у Природњачком музеју у Београду. Скоро целокупно организовано знање о дистрибуцији, разноликости и међусобним односима у живом свету, као и систем научне номенклатуре, заснован је на проучавању репрезентативних примерака живих бића, холотипова биљака, гљива и животиња у збиркама и музејима.

Ове збирке су темељ за даља истраживања неких основних појава у живом свету: еволуције, екологије, утицаја климатских промена, биогеографије, понашања животиња, феномена у пољопривреди, па на крају и појава у друштву и култури.

Psilocybe serbica M. M. Moser & E. Horak

Војтех Линтнер, кустос из Природњачког музеја, и чувени аустријски миколог Мајнхард Мозер (Meinhard Moser) открили су ову ретку врсту 1963. године на Тари, а касније је налажена и у другим земљама у Европи. Гљива је токсична и халуциногена.

Tuber petrophilum Milenković, P. Jovan, Grebenc, Ivančević & Marković

Ретка врста тартуфа коју је 2004. године открио Мирољуб Миленковић и касније објавио откриће са сарадницима. Расте у пукотинама стена што је чини јединственом међу тартуфима. До данас је пронађена само у Србији, на Тари.

Coprinopsis picacea (Bull.) Redhead, Vilgalys & Moncalvo

Необична гљива из групе гнојиштарки. Иако је по први пут откривена у Француској у 18. веку, у Србији је значајна јер се налази на амблему Миколошког друштва Србије, стручног удружења миколога.

Octospora pannosa T. Richter, M. Vega & D. Savić

Сићушна гљива, паразитира на маховини Brachytheciastrum velutinum. На Фрушкој гори је пронашао Драгиша Савић 2018. године. У слично време исту врсту пронашли су и научници у Немачкој, подаци су обједињени и затим је озваничено откриће нове врсте.

Стручна сарадња: др Борис Иванчевић, Природњачки музеј у Београду.

Уметничка обрада марака: Мирослав Николић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Nenad
Захваљујући у тексту споменутом Драгиши Савићу , Фрушка гора је подручје Србије најдетаљније обрађено са научне стране а у обласки микологије са преко 1800 различитих детектованих врста гљива. Држава би требала оваквим научницима да ода заслужено признање.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.