Цакалотос: Поверење у Немачку – грешка Сиризе

Од нашег дописника

Атина – Поверење у Немачку и прецењивање сопствених потенцијала основне су стратешке грешке прве Сиризине владе. То је и узрок пораза који је уследио на почетку 2015, када се Грчка „нашла у канџама” поверилаца и пристала на најдраматичније мере штедње у историји земље.

Овим речима отворено је први говорио министар финансија Грчке Еуклид Цакалотос пред студентима у Паризу, не кријући да је оно што се тада дешавало било својеврстан пораз за владу Алексиса Ципраса.

„Веровали смо да ће Немачка бити спремна да нам олакша дужничко бреме”, рекао је Цакалотос, објашњавајући да је Сириза до и после избора 2015. рачунала да ће Берлин, имајући у виду ратни дуг после Другог светског рата, дати зелени светло за молбе које је повериоцима упутило ново грчко руководство.

„Доживели смо пораз. Били смо слабији него што смо мислили”, рекао је министар финансија, назвавши то стратешким грешкама јер је тадашња Ципрасова влада мислила да, претећи могућношћу да изађе из монетарне уније, врши притисак на Европљане. Цакалотoс и објаснио да је у ствари само ишла на руку тадашњем немачком министру финансија Шојблеу који је то искористио да укаже како би попуштање Грчкој изазвало домино-ефекат у Португалији, Италији...

Цакалотос је у предавању пред француским студентима узео у заштиту тадашњег министра финансија Јаниса Варуфакиса, рекавши да би свако на његом месту поступио исто пред таквим притиском поверилаца и у безизлазној ситуацији где је реч била о политичкој одлуци: победити и ућуткати левичарску владу Сиризе.

Друга грешка је, по речима Цакалотоса, било прецењивање сопствених могућности владе да се избори с корупцијом и избегавањем плаћања пореза... Влада је тврдила да ће милијарде евра из „сиве економије” бити искоришћене за решавање проблема, али се то није догодило.

Чињеницу да је „не” на референдуму којим су Грци ставили до знања да не прихватају мере европских поверилаца постало „да”, Цакалотос оправдава тиме да је, на крају, „све испало много боље него што се надао”. Јер, како каже, да је Сириза тада поражена, то би био пораз целокупне европске левице.

Министар финансија сматра да уколико се наредних година Грчка буде озбиљно односила према дугу може значајно да га смањи кроз увећање БДП-а. Тако, рецимо, најновији подаци говоре да је сектор туризма у 2018. порастао за 6,9 одсто, што је стопа три пута већа од укупног предвиђања за раст грчке економије.

Туризам чини 20,6 посто БДП-а земље и остварио је промет од 37,5 милијарди евра, обезбеђујући истовремено посао за четвртину запослених, прецизније – готово милиона радних места. По општим оценама, Грчка се извлачи из рецесије и ова година ће бити трећа по реду у којој бележи раст од 2,2 одсто. Међутим, пред њом су озбиље политичке одлуке и избори.

У сваком случају, и по оцени министра финансија Цакалотоса дискутабилни су многи детаљи везани за то како се и колико само својом кривицом земља нашла у драматичној економској ситуацији и „у канџама” кредитора.

Тако је Европски суд у Луксембургу поново одбио захтев бившег министра финансија Варуфакиса и немачког посланика Фабија де Масија да се омогући приступ унутрашњим поверљивим документима Европске централне банке (ЕЦБ) везаних за Грчку у критичном моменту за привреду земље, пред референдум 2015.

Реч је документима који никада нису предати Атини, а тицали су се основа за одлуку о замрзавања средстава за ликвидност грчких банака, прецизније одлуке ЕЦБ-а да искључи грчке банке из механизма екстерне подршке тзв. Фонда екстерне ликвидности ЕЛА, што је био начин да се врши притисак на Ципрасову владу.

Последица тога за грчку владу била је привремено затварање грчких банака и увођење контроле капитала што су кредитори искористили за увођење новог програма економске помоћи с драстичним мерама штедње.

Грчка је у августу изашла из тог трећег пакета, податке од ЕЦБ-а и даље нема док се политика мера штедње наставља. Грчкој је у понедељак поново ускраћена милијарда евра од камата на њене облигације које држи ЕЦБ. Кредитори сматрају да су реформе успорене, поручују да неће попустити док се не испуне све договорене реформе и наговештавају појачану контролу.