Cakalotos: Poverenje u Nemačku – greška Sirize

Od našeg dopisnika

Atina – Poverenje u Nemačku i precenjivanje sopstvenih potencijala osnovne su strateške greške prve Sirizine vlade. To je i uzrok poraza koji je usledio na početku 2015, kada se Grčka „našla u kandžama” poverilaca i pristala na najdramatičnije mere štednje u istoriji zemlje.

Ovim rečima otvoreno je prvi govorio ministar finansija Grčke Euklid Cakalotos pred studentima u Parizu, ne krijući da je ono što se tada dešavalo bilo svojevrstan poraz za vladu Aleksisa Ciprasa.

„Verovali smo da će Nemačka biti spremna da nam olakša dužničko breme”, rekao je Cakalotos, objašnjavajući da je Siriza do i posle izbora 2015. računala da će Berlin, imajući u vidu ratni dug posle Drugog svetskog rata, dati zeleni svetlo za molbe koje je poveriocima uputilo novo grčko rukovodstvo.

„Doživeli smo poraz. Bili smo slabiji nego što smo mislili”, rekao je ministar finansija, nazvavši to strateškim greškama jer je tadašnja Ciprasova vlada mislila da, preteći mogućnošću da izađe iz monetarne unije, vrši pritisak na Evropljane. Cakalotos i objasnio da je u stvari samo išla na ruku tadašnjem nemačkom ministru finansija Šojbleu koji je to iskoristio da ukaže kako bi popuštanje Grčkoj izazvalo domino-efekat u Portugaliji, Italiji...

Cakalotos je u predavanju pred francuskim studentima uzeo u zaštitu tadašnjeg ministra finansija Janisa Varufakisa, rekavši da bi svako na njegom mestu postupio isto pred takvim pritiskom poverilaca i u bezizlaznoj situaciji gde je reč bila o političkoj odluci: pobediti i ućutkati levičarsku vladu Sirize.

Druga greška je, po rečima Cakalotosa, bilo precenjivanje sopstvenih mogućnosti vlade da se izbori s korupcijom i izbegavanjem plaćanja poreza... Vlada je tvrdila da će milijarde evra iz „sive ekonomije” biti iskorišćene za rešavanje problema, ali se to nije dogodilo.

Činjenicu da je „ne” na referendumu kojim su Grci stavili do znanja da ne prihvataju mere evropskih poverilaca postalo „da”, Cakalotos opravdava time da je, na kraju, „sve ispalo mnogo bolje nego što se nadao”. Jer, kako kaže, da je Siriza tada poražena, to bi bio poraz celokupne evropske levice.

Ministar finansija smatra da ukoliko se narednih godina Grčka bude ozbiljno odnosila prema dugu može značajno da ga smanji kroz uvećanje BDP-a. Tako, recimo, najnoviji podaci govore da je sektor turizma u 2018. porastao za 6,9 odsto, što je stopa tri puta veća od ukupnog predviđanja za rast grčke ekonomije.

Turizam čini 20,6 posto BDP-a zemlje i ostvario je promet od 37,5 milijardi evra, obezbeđujući istovremeno posao za četvrtinu zaposlenih, preciznije – gotovo miliona radnih mesta. Po opštim ocenama, Grčka se izvlači iz recesije i ova godina će biti treća po redu u kojoj beleži rast od 2,2 odsto. Međutim, pred njom su ozbilje političke odluke i izbori.

U svakom slučaju, i po oceni ministra finansija Cakalotosa diskutabilni su mnogi detalji vezani za to kako se i koliko samo svojom krivicom zemlja našla u dramatičnoj ekonomskoj situaciji i „u kandžama” kreditora.

Tako je Evropski sud u Luksemburgu ponovo odbio zahtev bivšeg ministra finansija Varufakisa i nemačkog poslanika Fabija de Masija da se omogući pristup unutrašnjim poverljivim dokumentima Evropske centralne banke (ECB) vezanih za Grčku u kritičnom momentu za privredu zemlje, pred referendum 2015.

Reč je dokumentima koji nikada nisu predati Atini, a ticali su se osnova za odluku o zamrzavanja sredstava za likvidnost grčkih banaka, preciznije odluke ECB-a da isključi grčke banke iz mehanizma eksterne podrške tzv. Fonda eksterne likvidnosti ELA, što je bio način da se vrši pritisak na Ciprasovu vladu.

Posledica toga za grčku vladu bila je privremeno zatvaranje grčkih banaka i uvođenje kontrole kapitala što su kreditori iskoristili za uvođenje novog programa ekonomske pomoći s drastičnim merama štednje.

Grčka je u avgustu izašla iz tog trećeg paketa, podatke od ECB-a i dalje nema dok se politika mera štednje nastavlja. Grčkoj je u ponedeljak ponovo uskraćena milijarda evra od kamata na njene obligacije koje drži ECB. Kreditori smatraju da su reforme usporene, poručuju da neće popustiti dok se ne ispune sve dogovorene reforme i nagoveštavaju pojačanu kontrolu.