Жртва

Случај тринаестогодишње девојчице из Пирота, која је четири сата трпела сексуално злостављање својих вршњакиња, које по бруталности конкурише видео-снимцима из злогласног ирачког затвора Абу Граиб, по много чему узнемирава духове јавности.

Медијски аналитичари истичу да је веома тешко идентификовати шта је у целој причи морбидније – да ли чињеница да су актери овог сексуалног злостављања тринаестогодишње девојчице, од којих три неће кривично одговарати јер имају мање од 14 година, или податак да директор више од недељу дана ћути и не обавештава јавност о овом случају јер „чека да се све слегне”? А када коначно проговори, он даје изјаве које су у опозицији са здравим разумом – девојчице су добиле строги укор наставничког већа јер су узорни ђаци и ово им је први преступ.

Да ли је случај ове девојчице стравична потврда тезе да технолошка револуција једе своју децу и доказ да „Велики брат” који вреба из камерица мобилних телефона никога не оставља безбрижним у размишљањима да ли ће тренуци уживања или понижења остати део интиме или осванути на нечијем мобилном телефону, „Ју-тјубу” или на националном дневнику.

Ко не верује у ову тезу, нека се присети главних јунакиња видео-спота „Косово за патике”, које су биле снимљене камерицом мобилног телефона како иза кулиса протестног митинга пљачкају продавнице спортске опреме и биле ухапшене убрзо након објављивања видео снимка на „Ју-тјубу”.

А где се у целој овој причи налази тринаестогодишња девојчица, главни актер мобилног „документарца” који би у телевизијском програму био забрањен за приказивање онима испод 18 година?

Она пролази кроз три круга пакла – након бруталне сексуалне тортуре, следи страшно сазнање да је видео снимак њеног злостављања послат путем ММС-а целом Пироту, а потом је имао своју „премијеру” и на телевизијским дневницима и насловним странама таблоидних медија у Србији. Малтретирана и понижена од стране својих школских „другарица”, а потом издана од стране друштва које је требало да заштити њену интимност и казни њене злостављаче, она је најсуровији доказ тезе да агресија и бруталност не представљају ексклузивно право пунолетних грађана и да је закон немоћан да заштити малолетне жртве малолетних „џелата”.

Поводом објављених порнографских фотографија малолетница реаговали су Републичко јавно тужилаштво, Савет за права детета и НУНС, који су подсетили медије на забрану ширења дечије порнографије али – огромна психолошка штета је већ начињена.

Да ли је ово доказ да смо постали друштво монструма и да је брдовити Балкан плодно тле за бујање свих облика патологије? Наравно да не, из суседне Француске стиже нам вест да је париска полиција оптужила двојицу дечака од једанаест и дванаест година да су силовали десетогодишњу сестру једног од њих и да су те сцене снимили на мобилни телефон и приказивали у својој школи. Дечаци су одмах стављени у притвор и изведени пред истражног судију, да би затим били смештени у старатељске породице – до даљњег.

Свако поређење с„нашим” девојчицама је сувишно.