Фестивал на коме сва чула уживају

Хиљаду компликованих корака потребно је да се добије „Љути штрајк”. Овим именом своје производе од паприке, која распаљује ватру у устима и стомаку, назива вајар Богдан Васић. Он на имању села Врдила код Ваљева прави љуто сирће и сос. А колико је успешан у томе показао је на „Пролећном укус фесту” у холу „Комбанк дворане”.

„Није лако посао, али ја угађам чулима. Волим папрену храну, па сам одлучио да истражујем. У томе ми помаже математички прорачун, за који сам одувек имао дара. Схватио сам да драж љутог јела нестаје током кувања, а мудро слово је у ферментацији”, открива Васић једну од тајни свог умећа.

Почасни гост манифестације била је амбасада Египта. Њихов живописно уређен штанд привукао је посетиоце и сладокусце јер су се служили традиционални специјалитети необичних арома. У чинијама ? баклаве и мантије. Рецепт се тражио за фалафел - ћуфтице од поврћа. „Оне се обликују, па мало одлеже да упију зачине, а затим се похују”, препричавале су домаћице оно што су упамтиле.

Деци се допао слаткиш умели, спремљен од кора и напуњен бадемима и пистаћима. Здраве и хранљиве су египатске ђаконије, а окрепљујући је био и сок од хибискуса. Служило се млеко од кокоса.

Први пут на фестивалу изложени су мед и медовача у које су умешани златни листићи. То је изум пчелара Антонија Јовановића и његове супруге Весне из Ариља.

„Имамо сертификат на коме пише да је 23-каратно злато јестиво. Лековито својство нема, али здрављу не одмаже”, каже Антоније и додаје да су теглице златног меда често пута дароване у дипломатским мисијама. „Мед за медаљу”, тврде они који су га синоћ пазарили.

Даме су меркале помаде, лосионе, сапуне, тинктуре и разне креме за негу тела. На природној бази прави их инжењерка пољопривреде Јелена Шкрбић из Новог Сада. Радо је давала савете, а помадама су могле да се „нахране” руке и лице.

Изложбеним простором ширио се мирис чаја спреман од трава са Старе планине. У ходу су се јели сендвичи с намазима од печурака и тврдог сира.

Они који су се ужелели колача по старинским рецептима чекали су у реду да би окусили салчиће и куване, шарене, слане ђевреке. Мајстор за ове слаткише из „бакине ванглице” је Сандра Ђуретић. У послу јој помаже кћерка Снежана, матуранткиња.

А да постоје чварци уваљани у какао, цимет и бели лук гурмане је уверио Милан Косановић из места Мартинци код Сремске Митровице. Вичан је он и у спремању кобасице какву су јели сирмијумски легионари То је, уверава овај домаћин, кобасица какве надалеко нема, по рецепту из другог века с медитеранским зачинима и прстохватом тајне. Пршута се, каже, чува у дрвеним сандуцима и пшеници.

У понуди су били и посни ћевапи. Пекли су их пред муштеријама Богдан Богдановић и Никола Лазић из Руме. Њихови вегапчићи нису калорични и богати су влакнима. Месе их од проклијалог жита.

Самохране мајке и жене с инвалидитетом из Лебана удружиле су се у „Раданску ружу” и успеле да као мала фабрика на овом скупу понуде разне производе попут ајвара, слатка, џема, пеглане паприке...

Из Истре су стигли маслиново уље и специјалне салате. Из Босне и Херцеговине сиреви и млечни производи. Јагма је била за печеним сиром са сланином. Нудили су се рецепти за пролећну детокс чорбу која је могла да се проба.

На фестивалу, који траје и данас до 19 часова, представљено је више од две хиљаде производа из целе Србије и региона.

„Пролећни укус фест” подржали су Министарство пољопривреде, Секретаријат за привреду и туризам Скупштине града Београда и Туристичка организација Београда.

„Осети укус пролећа” мото је фестивала који је оправдао свој назив.