Рампа за самовољу великих трговаца

Компаније с прометом мањим од 350 милиона евра, мали произвођачи и прерађивачи хране, малопродавци као и фирме из сектора снабдевања, које долазе из држава ван Европске уније, убудуће ће морати да имају бољи третман на европском тржишту.

Новим сетом правила, које је пре неколико дана усвојио Европски парламент, успостављају се минимални стандарди заштите којима се забрањују специфичне непоштене праксе на које годинама упозоравају мали произвођачи хране.

ЕП наводи да се новим прописима забрањују одложено плаћање кварљиве хране, отказивање испоруке у последњем тренутку, једностране или ретроактивне измене уговора. Више неће бити могуће приморавање испоручиоца да плати за кало (отпад) а великим играчима ће бити забрањено одбијање да потпишу уговор са добављачима што се често догађало.

– Неке друге праксе, попут враћања непродатих производа снабдевачу, биће дозвољене само ако су се две стране о томе претходно јасно договориле – наводи се у саопштењу.

Нова директива ЕУ треба да обезбеди поштенији третман фармера и малих и средњих предузећа у сектору производње хране, који су осетљиви на непоштене радње великих пословних партнера, попут супермаркета или малопродаје.

Мали испоручиоци најчешће нису довољно моћни у преговорима са великим купцима и обично немају алтернативне купце, навео је Европски парламент. Њихова анализа показала је да притисци на произвођаче хране могу да се јаве у свакој фази уговарања посла али и током већ успостављених партнерских односа.

У Србији такође постоји слична непоштена пракса а највећи проблем је већ годинама непоштовање законских рокова исплате добављачима. Раније истраживање „Политике” указује да се рокови исплате од 60 дана поштују само на папиру и важе махом само за велике дистрибутере без чије робе се не може. Познато је да у пракси трговци и добављачи из прехрамбеног сектора своје односе регулишу уговорима којима, поред осталог, уређују и рокове плаћања робе и који могу бити краћи или дужи од оних које је закон прописао. Мали произвођачи, који немају могућност да своју робу пласирају на тржиште, пристају на неповољне услове, често неодрживе за пословање, како би се домогли полица великих ланаца.