Најбоља вода у бившој Југи

Чемерно – На истоку Волујак, са запада Живањ, северно Зеленгора, са југа Лебршник. А између – Чемерно. Забрђу, Мељавцу, Подбрини и Ланишту, привили се засеоци чемерне заравни. Ћуте скривајући у себи приче давних времена којих се горштаци радо сете када им намерник закуца на врата.

Једни кажу како је ово место добило име по трави чемерици. Други тврде да се Чемерно зове по неком бегу Чемерлији који је владао овим крајем у доба Османлија. Најближа истини је прича осамдесетогодишњег старине Обрена Грубачића.

– Пошто су претходно запалили босански град Соколац и у њему убили бана, Турци су са собом повели сина му Влајислава. Мајка је, плачући, ишла за њима молећи их да јој пусте сина. Стигла је тако до Чемерна. Даље није могла. Села је на камен и закукала – „јао мени јадној и чемерној за Сокоцем градом бијелијем и моијем сином Влајиславом”. Ето, по нарицању Влајиславове мајке и име Чемерно, каже Обрен.

Нема ниједног посебно зимског дана, а да се у метеоролошким извештајима не помене Чемерно. Снегови, кише, ветрови, свеједно шта, али зна се да је тада најжешће на Чемерну. Кад шофери кажу да је проходна џада преко Чемерна, онда су и све друге.

Тихомир Михић је метеоролог. Пензију је дочекао у Чемерну, месту на коме се сударају медитеранска и умерено-континентална клима. Месту чудних климатских промена, метеоролошких рекорда и необичности. Тихомир прича о 137 дана колико је, просечно сваке године, Чемерно оковано снегом и о рекордних два метра и осамдесет центиметара снега који је пао пре двадесетак година. Прича о једанаестом октобарском дану 1964. када је, након пролома облака и за само сат времена, на Чемерну пало 328 литара кише. Бујице су тада однеле километар и по пута. Прича Тихомир и о изворишту Добра вода.

– Узео сам узорке воде са деветнаест извора. Вишемесечна анализа показала је да је Добра вода најквалитетнија у бившој Југославији. Најближа јој је била вода са Завижана. Сећам се да је „изгубила” прво место само зато што што је Добра вода била 0,2 степена хладнија од завижанске, сећа се Тихомир.

Добру воду, горе подно Лебршника, пили су и Дубровчани и Римљани који су Чемерном ходили караванским путевима. Пили су је и Аустроугари и Титови пролетери, али и Смаил-ага Ченгић.

– Смаил-ага би поред Добре воде разапињао чадоре. Јео јањце и миловао младе Влахиње. Ту је делио дефтере онима који су, због страха од крвне освете, из суседне Црне Горе, тражећи азил, бежали у Босну, опет ће Тихомир.

Постоји у Чемерну и вододелница, локалитет са кога, прво потоцима, а потом рекама, воде теку Јадрану и Црном мору... Вода која се слива са једног крова куће Неђа Суџума одлази према Јадранском мору, док она, са другог крова, припада црноморском сливу.

На једном од узвишења на Чемерну, некада давно била је касарна граничних јединица аустроуграске војске која је према Црној Гори имале више караула. Свакодневно би до њих, петнаестак километара дугим богазама, пошту доносио и одговор враћао нико други до пас по имену Акорд. Када је угинуо Хабзбурговци су му у Чемерну подигли споменик.

Током Другог светског рата на Чемерну су боравили Јосип Броз, Моша Пијаде, Коча Поповић... Са још петнаестак коњаника стигли пред кућу Обрена Грубачића. Ту заноћили и сутрадан отишли.

(/slika2)Са Чемерна су многа позната имена. Мало је знано да су, на чемерној заравни, рођена чак три пилота – Ђорђо Супић пилот Краљеве војске, Ратко Михић пилот ЈАТ-а чији се авион, седамдесет и друге, срушио у Чешкој и Миломир Супић.

На Чемерну данас тек десетак домова и педесетак душа. Међу њима и најмлађи Василија, Веско, Весна и Недељко. И родитељи им Бојана и Миленко. Чемерно ником и никада не би дали. Ни из Чемерна отишли.