Законе имамо, али их не спроводимо

Читам текст Зорана Р. Томића, редовног професора Правног факултета Универзитета у Београду „Србија на раскрсници” („Политика” од 25. 2. 2019, рубрика „Погледи”), други па и трећи пут. Наведено је доста тога шта треба урадити и шта треба да има једна модерна држава када се ствара. Уважени професор Томић предлаже да бирамо уставотворну скупштину и донесемо „тотално нови устав”. Дакле, рушимо све и кренимо од почетка. Често читам да ми Срби болујемо од разних митова, али се нигде не помиње најболнији, а то је мит да ништа не ваља од онога што су претходници створили, ми смо најпаметнији, па зато треба рушити све оно што је створено пре нас и градити од почетка.

Време је да почнемо да се лечимо од те болести, да уважавамо претходнике, да не рушимо њихово, већ да дограђујемо и градимо.

Неки од предлога уваженог проф. Томића нису нешто ново, као нпр. „ажурирање јединственог бирачког списка”. То је обавеза службеника који се бави тим послом. Само треба ту обавезу надоградити одредбом да службеник код кога се открије да не ажурира редовно бирачки списак аутоматски „лети” с посла. Предлог да се приближавамо Европској унији је у реду, али како да јој се приближимо кад стално бежи од нас. Зато, ми треба да предузимамо све оно што вреди у Европској унији, и не само у њој, већ у целом свету, и да се боримо сопственим снагама да напредујемо, па и да постигнемо и више од њих. Ако то урадимо, онда ће ЕУ трчати за нама, а не ми за њом. Ако се ми сами не изборимо за висок стандард, за узајамно поштовање, за стриктно спровођење закона, нико нам не може помоћи, па ни нови устав.

Све што сам прочитао у тексту „Србија на раскрсници” предлагали су ДОС-овци и обећавали да ће урадити. Много тога су урадили, али нису применили. Увели су експерте, а они су учинили да се народу огади реч експерт. Критиковали су партијско запошљавање у доба комунизма, а оно је било „мајка Мара”, односно ништа у односу на оно што су они урадили, а ови после њих усавршили. Судство је постало још зависније, а таксе су такве да до правде може да дође само богат. Па и кривду да претвори у правду уз помоћ добрих адвоката и лобиста. Што се тиче раздвајања цркве од државе, колико видим, црква је одвојенија од државе него у време комунизма. Како сада народ научити да не краде када је искусио да је боље прошао онај који је у време тајкунске приватизације покрао све оно што је тај народ стварао деценијама у доба социјализма? Како приволети дијаспору да помогне када су у џаковима слали новац за рушење комунистичког режима, а тај новац завршавао је у џеповима појединаца? Зашто предлог „појачане вишестране аутономије Војводине” када Европа тежи јединству?

Наш главни проблем је то што не поштујемо и не спроводимо законе које смо донели, па мислимо, ако их променимо, да ћемо их поштовати. Од тога нема ништа. Уз то, треба да научимо да надограђујемо и поштујемо оно што су наши претходници урадили, и да једни од других учимо и да се испомажемо.

Љубиша Спасојевић,
Лучани