Субота, 04.07.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

О преименовању београдских улица

О преименовању београдских улица
(Драган Стојановић)

Сви апели и полемике које су поводом преименовања две београдске улице у последње време вођени на страницама „Политике” јасно су на светло дана изнели једну тужну чињеницу – колико је нестручна и некомпетентна градска комисија за именовање улица и тргова. Из апела госпође Гајић (26. фебруар) сазнајемо да се житељи Задарске улице не слажу са предложеном променом имена, да улица своје име носи већ 150 година и да је ово већ други пут да они због тога протестују. О предлогу комисије сазнали су из медија, нико их није обавестио ни питао, а предлагач који је тако нешто предложио има озбиљне дефиците у знању о историји нашег народа. Господин Милановић (18. марта) сасвим аргументовано примећује да је такав предлог о промени имена улица (који је у међувремену и усвојен у градској скупштини) чак у супротности са државном политиком дефинисаном у недавно усвојеној Повељи о српском културном простору. Дан касније (19. марта) господин Станковић анализира стање у „адресном регистру” града, и закључује да кандидата за промену имена има напретек, да је идеологија још присутна у именима улица, али да тиме градска комисија, очигледно, не жели да се бави. Такође примећује, да је одабир несрећан, те да улице које ће нова имена понети по нашим академицима нису достојне таквих имена.

Све наведено из апела и реакција читалаца, на жалост свих нас, потпуно је тачно. Неко неутралан одмах ће се запитати коме онда цео тај циркус треба. Због чега један уобичајен, готово рутински комунални посао буди толико контроверзи, зашто се потпуно непотребно поларизују ставови и подгревају емоције?

Једини одговор је: због комплетног аматеризма, незнања и некомпетентности градске комисије за именовање улица и тргова. Та комисија је постала још једна однарођена, бирократско партијска институција, која изолована од реалности доноси одлуке о стварима које утичу на наш свакодневни живот, рефлектују нашу историју, традицију, културу…

Јасно је да се свету не може угодити, али управо због тога комисија мора да доноси одлуке стручно, транспарентно и са јасним критеријумима. У њој морају да седе стручни људи, историчари, урбанисти, архитекте, они који најбоље познају град и његову прошлост. Ми сада не знамо ни ко седи у тој комисији. Такође, у ери интернета, тешко ћемо сазнати и било шта о њеном раду, када се састаје, о чему тренутно одлучује, који су им критеријуми. Које је образовање, искуство и, уопште, која је стручност чланова поменуте комисије да одлучују о именима наших улица?

Марко Голубовић

Коментари10
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Dusan T
"Једини одговор је: због комплетног аматеризма, незнања и некомпетентности" sto vazi za kompletnu gradsku upravu. Tuga je i muka pogledati sta su uradili od Beograda. Da Novi Beograd ne glasa, bilo bi ih lako zameniti. To je okupaciona vlast.
Милан В. Старман
Не знам која врста сентимента везује гђу. Гајић за Задар међутим очување имена улица по јадранским градовима има и прагматичан разлог. Наиме, зна се да је краљ Александар 1918.г. унео десну обалу Јадрана у Југославију а не у Хрватску или Ц. Гору. То значи да би правичном сукцесијом, по распаду Југославије, све земље сукцесори морале полагати своје право у што спада и Италија чије је становништво, иначе домицилно 1945.г, протерано у Италију. Стога они већ 74 године у Италији сваке четири године бирају председнике "окупираних општина" Ријеке, Задара, Шибеника.. уз понављање непоколебљиве вере да ће то једнога дана, скупа с целом Далмацијом, бити враћено матици Италији. То отворено подржавају актуелни италијански политичари: Карло Ћампи, Ђанфранко Фратини, Ђорђо Наполитано и сл.
Beogradjanin Schwabenländle
А шта ћемо када " ови садашњи " оду, да ли ће опет бити мењања имена улицама ?
Vladimir
a Dalmatinska???
Неша
Подржавам. Све државе из бивше ЈУ су промениле називе улица што је везано за градове у Србији

ПРИКАЖИ ЈОШ

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.