Лалетова правила

Човек који је написао сценарио за култни филм Дарка Бајића „Балканска правила” не треба да се изненади јер се лако може препознати у судбинама главних јунака чије је ликове креирао.

Како се и очекивало, директора Културног центра у Паризу Радослава Павловића први безбедњак Министарства спољних послова Ивица Тончев није вратио уролованог у тепих у Београд, као што је то учинио Лале. Да не буде забуне, он није уроловао ни Тончева, ни некога од запослених у Културном центру, већ је то учинио са сликама славног уметника Владимира Величковића и Биљане Вилимон.

Тако га је бар оптужила координаторка за односе с медијима у тој установи. Наводно, изложба „Србија 1999. године – 20 година после – док су падале бомбе” уклоњена је по његовој наредби, због посете официра НАТО-а и коктела коме су присуствовали. Ваљда није хтео да изазове њихове унутрашње немире док пијуцкају шампањац.

Лале је то лаконски демантовао, иако је чак најављена и истрага војне обавештајне службе: „Труд да се неко ко је написао ’Балканска правила’ и ’Мој рођак са села’ представи као особа која учествује у ’понижењу српских жртава’, преамбициозан је и нереалан”, казао је писац. Заиста, Тончев није отишао у Париз да га врати!

Навикао је Лале, који је и започео стваралачку каријеру причом о сукобима југословенских, српских и хрватских тајних служби, да на својој кожи осети ко влада јавно, а ко из сенке. У медијима се 2008. године спекулисало како главни тужилац Хашког трибунала Серж Брамерц долази у Београд, како би скинуо с програма РТС-а рођака са села. А с рођаком би одлетео и Лале. Брамерц је, трачарило се по градској чаршији, тврдио да серија има антихашку платформу. Рођак није скинут с програма, а Лале се прикључио Томиславу Николићу. Није био Томин рођак, већ је словио за блиског сарадника, а потом и саветника за културу некадашњег шефа државе.

Тако се писац навукао на политику. Штета, јер је написао и изузетну драму „Мала”, па „Шовинистичку фарсу”, стигавши у свом опусу чак и до Лепе Брене. Није написао текст за хит „Миле воли диско”, већ сценарио за филм „Хајде да се волимо”.

Пред Томино исељавање с Андрићевог венца, схватио је да треба да хвата маглу. И то у зграду Културног центра која се налази на идеалном месту у Паризу, у средишту пешачке зоне у Улици Сан Мартин, преко пута једног од највећих светских музеја савремене уметности у Центру „Жорж Помпиду”.

Није се превише потресао ни када је, по налогу Министарства културе, уклоњена скулптура уметника Милорада Стајчића на којој су приказане фигуре Микија Мауса и Паје Патка у пози која асоцира на сексуални чин. Несташни Мики и Паја постављени су испод фотографије „Белог анђела” из манастира Милешева, која се налази на самом улазу у Културни центар. Павловића су цинкарили љути Срби из Париза.

Таква су Лалетова правила. Морао је да направи неколико скандала да би Србија сазнала каквог великог писца заправо има!