Блогерке са села

Качарево – Схватиле су вредне Качаревке да су ручни радови, мелшпајзи, мирисне штрудле, ванилице и кифлице, славски колач, пите са безброј различитог пуњења за које љубоморно чувају рецепте својих бака, далеко од тржишта, а оне невидљиве, јер заостају у утакмици модерне трговине. У науму да постану праве ИТ домаћице у помоћ је притекла Асоцијација за одрживи развој, која спроводи пројекат „Блогерка са села” не само у овом северном селу општине Панчево него и у Јабуци, Омољици, Иванову и Банатском Брестовцу. То је један од десет одабраних у оквиру програма економског оснаживања жена на селу, уз финансијску помоћ Министарства за рад, борачка и социјална питања.

Циљ je у корист жена малих средина да постану кадре да користе нове технологије и представе своје производе на интернету и друштвеним мрежама. У том послу им помажу већ прекаљене блогерке које су за неколико година и саме прешле пут од „провинцијских” домаћица до виртуелног асистента, па сада одржавају сајтове и воде администрацију и за клијенте из иностранства. Вољне су да пренесу знање и своја искуства будућим колегиницама са села, које не беже од новог искуства у виртуелном свету, где им је потребaн само рачунар, интернет и жеља да се научи како се може зарадити новац радећи код куће.

Идеје су ту, креативност не недостаје, једино што недостаје јесте техничко знање. Треба савладати ажурирање профила уносећи особине својих производа, асортиман, цене и контакт да би се стигло до потенцијалног купца. Та неминовност данашњице за многе од њих је непознаница, мада има и оних које су, истина, стидљиво али ипак уз помоћ својих млађих укућана у њу већ загазиле. Међу њима је и Емина Радевска, чланица овдашњег удружења „Етно-кутак”, која неколико година има страницу „Домаће штрудле”. Поставља рецепте и нуди производе, а интересовање је, каже, добро.

„Не значи да мање раде оне које немају своју презентацију, напротив, само још треба да неко види то што раде. Ми идеја имамо, а овај пројекат нам је дао ветар у леђа да одемо и корак даље”, прича Емина, док чланице у „добрим годинама”, како саме за себе кажу, ипак мисле да је та новотарија за оне млађе, али свакако одлична шанса да се додатно упосле жене са села, за које се мисли да од силног посла у домазлуку и на одржавању имања нема маневарског простора за било шта друго.

„Први пут смо сазнале како можемо да рекламирамо своје производе, па и како пронаћи посао, али морамо много да учимо. Е, ту већ има проблема, јер није то тек тако, постоји пут – додатна обука и енглески под обавезно”, напомиње Ђурђина Пешић, а да се ствар неће завршити само на лепим жељама, потврђује и намера да за почетак „вежбају” тако што ће се подухватити посла стварања блога удружења.

„Ми постојимо три године, имамо двадесетак чланица, од којих најстарија има 82 године, а најмлађа има упола мање. Веома смо активне, учествујемо у низу гастрономско-изложбених манифестација и хуманитарним акцијама и већ смо препознатљиве, међутим, то није све. Наше жене хеклају, пишу песме, сликају, плету, израђују разне употребне предмете, баве се сеоским туризмом. Потрудићемо се да за почетак направимо свој блог, да осим што нас знају у селу и окружењу, наше производе упознају и да их боље изрекламирамо и у свету”, обећава Зора Чубрић, председница Удружења „Етно-кутак”, из Качарева. Но, евентуална масовна производња никако не би смела да угрози квалитет, додају ове амбициозне сосе, које тврдоглаво остају верне својим традиционалним делицијама – а на путу су да их обогате новим технологијама.