Обавезно школовање деце, али и вакцинисање

Основне школе могу да упишу децу која нису вакцинисана, али да притом упозоре родитеље да имају времена да то обаве, рекао је недавно министар просвете, науке и технолошког развоја Младен Шарчевић.

„Деца морају да иду у школу и морају да буду вакцинисана. Али, уколико дете није вакцинисано прекршен је Закон о заштити становништва од заразних болести, па за родитеље следе и новчане казне. Ако неко тера инат са државом одбијајући да вакцинише своје дете, улази у систем казни”, објаснио је Шарчевић.

Према домаћем закону вакцина је обавезна за све, а њено изузеће могуће је искључиво из здравствених разлога. Обавезна имунизација изазвала је негодовање код једног дела грађана, па је пред Уставни суд 2017. године стигла иницијатива за оцену уставности такве законске одредбе. Између осталог, антивакцинаши су тражили да се утврди да одредба која налаже вакцинацију деце пред упис у школу није у складу са Уставом, тврдећи да им се на тај начин ускраћује право на обавезно школовање и на избор, као и да нису у сагласности са међународним уговорима. Уставни суд одбацио је ову иницијативу.

Међутим, адвокат Војин Биљић сматра да је „држава дужна да своје законе усклади тако што ће у најмањој могућој мери ограничавати основна људска права деце, а по могућству у потпуности искључити задирање у право детета на образовање”.

У Србији није забележен ниједан случај искључења из школе због избегавања вакцинације. Досадашња пракса је показала да се родитељи који не вакцинишу децу сукцесивно кажњавају. Прво добију опомену, па следи казна у виду ниже новчане суме од максимално прописаних 150.000 динара, онда нова и обично „скупља” казна, док на крају на њихова врата не закуца социјални радник који утврђује да ли је реч о занемаривању детета.

Родитељи који одбијају вакцинацију као разлог најчешће наводе сумњу у квалитет вакцина.

„Приче да се у Србији продају лошије вакцине него у некој другој земљи су нетачне. Оне се праве, лаички речено, у једном великом казану и у серијама се извозе у земље према листи потраживања. Дакле, уколико би постојала препорука да се нека вакцина повуче онда се повлачи цела серија, која може бити расута по читавој планети”, објашњава епидемиолог Зоран Радосављевић за „Политику”.

Вакцина домаће производње нема, а наш саговорник напомиње да цепива која је „Торлак” некад производио данас не би задовољила неопходне стандарде.

На пораст броја оболелих од малих богиња упозорила је недавно и Светска здравствена организација, а суочене са епидемијом, поједине државе одлучиле су да пооштре своје законе у погледу имунизације. Одлука власти Рокланда, која на месец дана или док не приме ММР вакцину брани невакцинисаним малолетницима боравак на јавним местима, само је један у низу покушаја да се стане на пут најтежој епидемији малих богиња која је државу Њујорк задесила последњих деценија. У децембру прошле године онима који су избегли имунизацију, било из здравствених или религиозних разлога, забрањено је да похађају школу. Тада су овом одлуком била погођена 42 детета из једне приватне школе из Роквела, чији су се родитељи обратили савезном суду. Тражили су да суд изда налог за повратак деце у школу, али их је дочекао хладан туш. Судија је рекао не.

Епидемија болести која је била готово пред елиминацијом покренула је низ дебата у Америци с циљем да се пооштри законска регулатива. Поједине државе, попут Калифорније, из закона су избациле немедицинска изузећа, што значи да религијска уверења не могу више бити разлог за одбијање вакцине. А после сведочења пред Конгресом једног тинејџера из Охаја, који се упркос вољи своје мајке вакцинисао чим је постао пунолетан, законодавци из Њујорка предложили су закон који ће омогућити тинејџерима да се вакцинишу без родитељског пристанка.

Док се у Америци нашироко воде дебате и разматра делотворност закона, стручна јавност негодује због тога што државна политика добија мање пажње од политике друштвених мрежа, које су обећале да ће блокирати покушаје да се са њихових адреса шаљу антивакцинашка пропаганда и дезинформације. Тако је „Пинтерест” ограничио резултате претраге у вези са вакцинама, „Јутјуб” забранио антивакцинашке канале, а „Фејсбук” објавио да више неће дозволити рекламе против цепива на својим страницама. Наведена ограничења резултат су притиска јавности која друштвене мреже види као водеће кривце за ширења страха од вакцина.

Црквене препреке за имунизацију

Док су у свету широка религијска изузећа у погледу имунизације један од битних узрочника више стопе невакцинисане деце, домаћи закон не чини такав изузетак. Социолог религије са Филозофског факултета у Новом Саду Зорица Кубурић каже да ниједна црква конкретно не забрањује вакцинацију, већ да је реч о религијском учењу.

„У свакој религији две највеће вредности су живот и слобода. А сваки притисак се доживљава као угрожавање осећаја слободе”, наводи Зорица Кубурић.