Obavezno školovanje dece, ali i vakcinisanje

Osnovne škole mogu da upišu decu koja nisu vakcinisana, ali da pritom upozore roditelje da imaju vremena da to obave, rekao je nedavno ministar prosvete, nauke i tehnološkog razvoja Mladen Šarčević.

„Deca moraju da idu u školu i moraju da budu vakcinisana. Ali, ukoliko dete nije vakcinisano prekršen je Zakon o zaštiti stanovništva od zaraznih bolesti, pa za roditelje slede i novčane kazne. Ako neko tera inat sa državom odbijajući da vakciniše svoje dete, ulazi u sistem kazni”, objasnio je Šarčević.

Prema domaćem zakonu vakcina je obavezna za sve, a njeno izuzeće moguće je isključivo iz zdravstvenih razloga. Obavezna imunizacija izazvala je negodovanje kod jednog dela građana, pa je pred Ustavni sud 2017. godine stigla inicijativa za ocenu ustavnosti takve zakonske odredbe. Između ostalog, antivakcinaši su tražili da se utvrdi da odredba koja nalaže vakcinaciju dece pred upis u školu nije u skladu sa Ustavom, tvrdeći da im se na taj način uskraćuje pravo na obavezno školovanje i na izbor, kao i da nisu u saglasnosti sa međunarodnim ugovorima. Ustavni sud odbacio je ovu inicijativu.

Međutim, advokat Vojin Biljić smatra da je „država dužna da svoje zakone uskladi tako što će u najmanjoj mogućoj meri ograničavati osnovna ljudska prava dece, a po mogućstvu u potpunosti isključiti zadiranje u pravo deteta na obrazovanje”.

U Srbiji nije zabeležen nijedan slučaj isključenja iz škole zbog izbegavanja vakcinacije. Dosadašnja praksa je pokazala da se roditelji koji ne vakcinišu decu sukcesivno kažnjavaju. Prvo dobiju opomenu, pa sledi kazna u vidu niže novčane sume od maksimalno propisanih 150.000 dinara, onda nova i obično „skuplja” kazna, dok na kraju na njihova vrata ne zakuca socijalni radnik koji utvrđuje da li je reč o zanemarivanju deteta.

Roditelji koji odbijaju vakcinaciju kao razlog najčešće navode sumnju u kvalitet vakcina.

„Priče da se u Srbiji prodaju lošije vakcine nego u nekoj drugoj zemlji su netačne. One se prave, laički rečeno, u jednom velikom kazanu i u serijama se izvoze u zemlje prema listi potraživanja. Dakle, ukoliko bi postojala preporuka da se neka vakcina povuče onda se povlači cela serija, koja može biti rasuta po čitavoj planeti”, objašnjava epidemiolog Zoran Radosavljević za „Politiku”.

Vakcina domaće proizvodnje nema, a naš sagovornik napominje da cepiva koja je „Torlak” nekad proizvodio danas ne bi zadovoljila neophodne standarde.

Na porast broja obolelih od malih boginja upozorila je nedavno i Svetska zdravstvena organizacija, a suočene sa epidemijom, pojedine države odlučile su da pooštre svoje zakone u pogledu imunizacije. Odluka vlasti Roklanda, koja na mesec dana ili dok ne prime MMR vakcinu brani nevakcinisanim maloletnicima boravak na javnim mestima, samo je jedan u nizu pokušaja da se stane na put najtežoj epidemiji malih boginja koja je državu Njujork zadesila poslednjih decenija. U decembru prošle godine onima koji su izbegli imunizaciju, bilo iz zdravstvenih ili religioznih razloga, zabranjeno je da pohađaju školu. Tada su ovom odlukom bila pogođena 42 deteta iz jedne privatne škole iz Rokvela, čiji su se roditelji obratili saveznom sudu. Tražili su da sud izda nalog za povratak dece u školu, ali ih je dočekao hladan tuš. Sudija je rekao ne.

Epidemija bolesti koja je bila gotovo pred eliminacijom pokrenula je niz debata u Americi s ciljem da se pooštri zakonska regulativa. Pojedine države, poput Kalifornije, iz zakona su izbacile nemedicinska izuzeća, što znači da religijska uverenja ne mogu više biti razlog za odbijanje vakcine. A posle svedočenja pred Kongresom jednog tinejdžera iz Ohaja, koji se uprkos volji svoje majke vakcinisao čim je postao punoletan, zakonodavci iz Njujorka predložili su zakon koji će omogućiti tinejdžerima da se vakcinišu bez roditeljskog pristanka.

Dok se u Americi naširoko vode debate i razmatra delotvornost zakona, stručna javnost negoduje zbog toga što državna politika dobija manje pažnje od politike društvenih mreža, koje su obećale da će blokirati pokušaje da se sa njihovih adresa šalju antivakcinaška propaganda i dezinformacije. Tako je „Pinterest” ograničio rezultate pretrage u vezi sa vakcinama, „Jutjub” zabranio antivakcinaške kanale, a „Fejsbuk” objavio da više neće dozvoliti reklame protiv cepiva na svojim stranicama. Navedena ograničenja rezultat su pritiska javnosti koja društvene mreže vidi kao vodeće krivce za širenja straha od vakcina.

Crkvene prepreke za imunizaciju

Dok su u svetu široka religijska izuzeća u pogledu imunizacije jedan od bitnih uzročnika više stope nevakcinisane dece, domaći zakon ne čini takav izuzetak. Sociolog religije sa Filozofskog fakulteta u Novom Sadu Zorica Kuburić kaže da nijedna crkva konkretno ne zabranjuje vakcinaciju, već da je reč o religijskom učenju.

„U svakoj religiji dve najveće vrednosti su život i sloboda. A svaki pritisak se doživljava kao ugrožavanje osećaja slobode”, navodi Zorica Kuburić.