Недеља, 21.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа

„Година без лета” у Битеф театру

„Година без лета” у Битеф театру
Са пробе „Година без лета” (Фото: Матија Јовановић)

Представа „Година без лета” ауторског тројца Душан Мурић, Јована Ракић, Марко Милић узбудљив је уметнички и продуцентски подухват Битеф театра и Станице сервиса за савремени плес. Премијера је вечерас од 20 сати на сцени Битеф театра. „Година без лета” бави се темама романа „Франкенштајн – модерни Прометеј” Мери Шели.

Реч је о представи у којој заједно раде и наступају плесачице и плесачи окупљени око Битеф денс компаније и независне плесне сцене у Београду. Костимограф је Ђорђе Тешић, композитор Бојан Паликућа, видео-арт урадили су Јован Недељковић, Марко Богуновић, Марта Мандић…

– Представа обједињује рад три аутора независне сцене, различитих поетика и рукописа, али сличног односа према теми којом се баве и сличних сензибилитета када је у питању правац развоја плесне сцене, њена естетика и форма. Балансирајући између сведеног и распуштеног покрета, фиксираног материјала и импровизације, они граде занимљиву сценску структуру. У пољу потпуне уметничке слободе, радећи на представи, аутори и извођачи пружају отпор идеји савршенства, успеха и нужног креирања производа пожељног на тржишту, већ пропитују своје  идеје, замисли и ставове о уметничком деловању, подстичући на тај начин инвентивност и креативност својих извођача – каже Јелена Кајго, уметнички руководилац Битеф денс компаније.

У представи „Година без лета” играју: Немања Бошковић, Ана Загорац Игњатовић, Катарина Илијашевић, Милош Јањић, Јана Миленковић, Нина Пантовић, Миона Петровић, Тамара Пјевић, Данка Секуловић, Христина Шормаз, Борис Видаковић, Никола Живковић.

Коментари1
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

pjer
U starom Rimu u doba imperije priređivale su se takozvane ludi scenici, posveće pozorišnim komadima; broj pozorišnih komada rastao je sve do 354 godine naše ere, ali to nije podrazumevalo i razvoj rimske drame, naprotiv drama je propadala, dok je pozornica prosperirala. Originalne drame sada su više pisane za čitanje nego za scenu. Zbog naglaska na glumi i scenografiji, a ne na zapletu i misaonosti, drama je postepeno prepuštala scenu mimama i pantomimama. Mima je imala malo dijaloga, birala teme iz priprostog života i uglavnom se svodila na mimiku...Kako su igre u cirkusu i amfiteatru sve više ogrubile ukus publike, rimska drama je poginula u areni – zamenila ju je pantomima. Nismo li i mi danas u istom procesu? Samo što umesto cirkusa i amfiteatra, umesto gladijatora imamo raznorazne "farme" i "zadruge", gde ukus još žešće propada...

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.