Лична карта као лото добитак

Нови Сад – Пред главном зградом Полицијске управе у Новом Саду грађани стају у ред још са првим мраком, да би већ у праскозорје била формирана колона у којој је и по неколико стотина Новосађана. Тако је овде месецима, о чему је „Политика“ у више наврата писала: да би се дошло до нових или да би се замениле старе личне карте или прибавиле друге исправе и документа, у Новом Саду је на олтар администрације нужно положити и време и стрпљење. Полицијска управа, која „покрива“ подручје са око 400.000 становника, за потребе издавања исправа има на располагању једну омању салу са неколико шалтера.

– Долазим већ неколико ноћи, два пута сам била и на списку, али још нисам успела ни да уђем а камоли да завршим оно због чега сам дошла. Ови полицајци што стоје на вратима кажу да не смеју преко реда да пуштају унутра нас старије, јер нас је много – јада нам се пензионерка Нада Лазић, из новосадског насеља Лиман, којој су заједно са новчаником у градском аутобусу украли, уз нешто мало пара, и личну карту, па не може да подигне пензију већ два месеца.

Списак који је поменула наша саговорница почели су однедавно да праве они који увече стигну први, па, како нам рекоше, уписују остале по редоследу пристизања пред затворена врата шалтер-сале.

А кад се врата у седам сати отворе, међу првих 40–50 настане неописиво тискање, јер, како нам рекоше, дневно се у најбољем случају решава отприлике толико захтева. Међутим, неретко се дешава да обезбеђење на улазу, у зависности од тога који службеници дежурају, једноставно не уважи тај списак, уз образложење да он није никакав званичан докуменат.

– Зовем се Симо Спасић, заставник сам ЈНА у пензији. Дошао сам овде као избеглица из Хрватске. Ово је четврти дан како долазим, али не могу да стигнем ни до улаза. Срамота је, брате, шта нам овде раде, понижавају нас и малтретирају. Пошто сам дијабетичар, не могу целу ноћ да проведем овде. Чуо сам да има и оних који траже новац за чување места у реду, али на мене још нису набасали, срећом по њих, јер бих их овим испрашио – каже нам Симо и показује штап на који се ослања док стоји у реду, да му буде лакше.

Нада Боснић из Каћа, којој је баш јуче био 50. рођендан, каже нам да јој је „истекла“ лична карта па не може да регулише право око уписа бесплатних акција након што је прошле године у својој фирми постала технолошки вишак.

– Ово је други дан како чекам и мало фали да од свега дигнем руке. Врућине су све веће, људи доносе воду и храну, али нема тоалета. Пажљиво сам пратила предизборну кампању и ниједна странка није обећала да ће се заузети да се реши овај проблем у Новом Саду. Ја не кривим ове полицајце на вратима, ни службенице иза шалтера. Криви су они на вишим положајима – вели Нада.

У Полицијској управи у Новом Саду јуче нам је речено да „до даљег“ проблем не могу да реше, јер је потребна одлука надлежних у МУП-у Србије о стварању техничких услова и кадровском појачању овдашњег Одељења за управне послове. „Процедура решавања проблема је у току“, саопштено нам је, а до када ће процедура потрајати, нико није могао ни да претпостави.

Полицијска управа је пре неколико месеци покушала да ангажује „унутрашње резерве“, па су грађани у периоду од 5. фебруара до 14. марта исправе могли да добијају и у полицијским испоставама Детелинара, Клиса, Лиман, Футог и Петроварадин, али је то престало због техничких немогућности да се обавља посао. Од тада су опет почела даноноћна чекања и опседање једине шалтер-сале код главне зграде Полицијске управе.