Тесла на енглески начин

Наш читалац из Новог Београда Милош Мељанац је у приватној школи страних језика протеклих месеци био у прилици да научи сијасет енглеских речи, али и нови податак – да је Никола Тесла хрватски научник, јер тако пише у уџбенику из кога учи. Прича је добила и наставак. Директорка школе је проследила примедбу овдашњем представништву британско-америчког издавача „Лонгман – Пирсон ” у чијој се књизи овај „податак” помиње.

Марина Гвозденовић, једна од запослених у „Лонгмановој” канцеларији у Београду истиче да је истог момента централи послато писмо и обавештење о примедби на „хрватског научника Николу Теслу” и да је стигао одговор да су аутори имали различите изворе података у време када је уџбеник писан, али да ће промене бити унете у наредном издању, следеће године. „Реч о врло квалитетном и врло траженом уџбенику за општи енглески, како се то каже, јер постоје и они за пословни”, додаје представница „Лонгман – Пирсона”.

– Обавештени смо и да ће ускоро, вероватно следеће недеље, „Лонгманови” стручњаци доћи код нас, да овде поразговарају са наставницима енглеског језика, чују њихове предлоге и примедбе на литературу коју користе како би је још боље прилагодили корисницима – додаје Марина Гвозденовић.

Наш читалац поводом помињања Тесле у књизи за енглески језик пита и наставнике, себе, па и нас: морамо ли на овај начин да се бавимо историјским фалсификатима о националној припадности великог научника?

Љиљана Јаничић, руководилац одељења за уџбеничку литературу и стручна усавршавања у „Инглиш буку”, фирми која заступа издања „Оксфорд јуниверсити преса” и „Мак Милан едјукејшна” на нашим просторима, има кратак одговор на све недоумице:

– Толико је уџбеника на располагању наставницима у редовним и приватним школама страних језика да нема потребе трошити време на расправе о томе чији је Никола Тесла. Могао је бити изабран неки други приручник са лекцијама који не вређају осећања полазника. О томе предавачи, ипак, морају да поведу рачуна – каже наша саговорница. – У овом случају реч је о издавачу који је конкурент, ако би се тако могло рећи, издањима које заступа „Инглиш бук”, па наравно нисмо упућени у праву истину. Али, може се претпоставити да писац није био информисан или да је уређивачки одбор лоше урадио свој посао.

Као добар познавалац збивања у издавачкој делатности, пре свега кад се ради о литератури намењеној онима који уче енглески језик, Љиљана се сетила да је својевремено тако у једној лекцији „ Оксфордовог” уџбеника Свети Сава био проглашен за Бугарина, јер је аутор уџбеника у недостатку наше националне енциклопедије погледао шта пише у оној код наших суседа. А неки поносни Бугарин, писац прилога у енциклопедији, склон да све што је значајно прогласи бугарским ето присвојио је и Светог Саву, али је то на време примећено и исправљено.

Љиљана Јаничић је недавно била у прилици да на наш начин културолошки обоји нови „Мекмиланов” уџбеник за трећи и четврти разред основне школе, тако да ће наши дечаци и девојчице уместо америчких знаменитости у својој књизи уз остале опште лекције имати и приче о Жичи, Београду, Нишу… Значи може се утицати на оно што ђаци уче.

А могу ли се намерне и ненамерне грешке предупредити, питамо нашу саговорницу.

– То се једноставно решава. Ми имамо принцип да сва уџбеничка издања дајемо на одобравање Министарству просвете. Та издања, пре коначног стављања на списак литературе одобрене за употребу у настави, две године бивају на некој врсти огледног коришћења, пробе. Али и тај огледни период контролише просветна власт – истиче руководилац у „Инглиш буку”.

Зато у „Инглиш буку” по традицији од средине маја до средине јуна претресају полице с књигама, вежбанкама, речницима и све што је на њима остало продају у Београду, Нишу и Новом Саду уз попуст од 30 до 35 одсто, како би у септембру уџбеници и радне свеске били комплетирани и на располагању ученицима. Без великог „хрватског научника” Николе Тесле и сличних нових података.