„Украјинске” декларације коче поглавље 31

Извештаја о скринингу за поглавље 31 у преговорима о прикључењу Европској унији нема већ пет година и не зна се када би Београд могао да га добије. Будући да је проценат усаглашености Србије са спољнополитичким декларацијама и мерама Брисела годинама опадао, чини се да је отварање овог преговарачког поглавља, које је у вези са заједничком спољном и безбедносном политиком – а извештај о скринингу је предуслов за то – на дугом штапу. Ако је за утеху, тенденција пада у усаглашености тренутно је заустављена, показује анализа Центра за међународне и безбедносне послове (ИСАК фонд) за 2018. годину. Од 1. јануара до 31. децембра прошле године ЕУ је објавила укупно 54 спољнополитичке декларације којима је од трећих партнерских држава тражено усаглашавање. Србија се усагласила с 28, то јест с 52 одсто.

Тај постотак за 2017. био је 46 одсто, годину раније 67 одсто, док је 2015. износио 74 одсто. Континуирани трогодишњи пад у усаглашавању представља значајан изазов за спољнополитички и безбедносни приступ Србије као државе кандидата за чланство у ЕУ, констатује се у овој, петој годишњој анализи ИСАК фонда.

На питање зашто је битан што већи степен усаглашености, Игор Новаковић, директор истраживања ИСАК фонда, каже за „Политику” да смо преузели обавезу прогресивног усаглашавања са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ потписивањем Споразума о стабилизацији и придруживању 2008. године. „То је политички услов који произлази из поглавља 31. У том смислу, ми смо на листи земаља од којих се очекује да се на неки начин, као придружена земља ЕУ (пошто ми то јесмо), придружује и њеним спољнополитичким потезима”, истиче Новаковић.

Према његовим речима, ако бисмо се сагласили са свим овим декларацијама и мерама, одмах бисмо добили извештај о скринингу. „То је процес који је очигледно условљен пре свега статусом Косова. И сам министар спољних послова Ивица Дачић је неколико пута рекао да је основни разлог за неусаглашавање – питање Косова, односно чињеница да је Русија један од главних подржавалаца Србије у међународним форумима када је реч о Косову. И због тога се декларације и мере према Русији највише перципирају као проблем”, додаје он.

Од 26 спољнополитичких декларација, које је Србија прошле године „прескочила”, 11 се тичу ситуације у Украјини, једна се односи на Грузију, по четири су посвећене ситуацији у Сирији и Венецуели, две Демократској Републици Конго и по једна декларација је у вези с Ираном, Мјанмаром, Зимбабвеом и Бурундијем.

Како се наводи у анализи ИСАК фонда, седам „украјинских” декларација односиле су се на продужавање већ постојећих санкција против ентитета и појединаца из Русије и Украјине. По једна се односи на налазе Заједничког истражног тима око обарања малезијског авиона МХ17, затим на годишњицу анексије Крима у којој се осуђују потези Русије, укључујући милитаризацију овог полуострва, док се посебан акценат ставља на кршење људских права кримских Татара и одржавање избора у Донбасу, које је у супротности са споразумима из Минска, и коначно на инцидент у Азовском мору у новембру 2018, у ком је Русија запленила неколико украјинских бродова. Једна декларација је посвећена десетогодишњици конфликта између Русије и Грузије и с њом се Србија, такође, није ускладила. У њој ЕУ позива на решавање конфликта и подржава мере грузијске владе за реинтеграцију Абхазије и Јужне Осетије, наводи се у анализи.

Када је реч о декларацијама у вези с Конгом, на пример, највероватније објашњење за то је у чињеници да је две године раније ова држава гласала против пријема Косова у Унеско и да је ово био израз солидарности и захвалности. Подршка позицији Србије око Косова је вероватно повезана и с неусаглашавањем са спољнополитичким декларацијама у вези с Венецуелом. Ипак, Србија се усагласила с две политичке декларације које су за тему имале ову државу, али које, као и у случају ДР Конга, нису садржале рестриктивне мере.

У кажњавању Русије најдоследније Албанија, Црна Гора, Норвешка и Украјина

У односу на Албанију, Црну Гору и Северну Македонију, па чак и Босну и Херцеговину, Србија има, како се наводи, „драматично мањи степен усклађивања” са спољнополитичким декларацијама и мерама ЕУ. БиХ је усклађена 67 одсто, Северна Македонија – 85, Црна Гора и Албанија – 100 одсто. Исто важи и у односу на земље Европског економског простора – Исланд (83 одсто), Лихтенштајн (81 одсто) и Норвешку (91 одсто). Од земаља Источног партнерства, Молдавија и Грузија имају већи проценат усаглашености (76 одсто, односно 54 одсто), док је Украјина у односу на претходну годину такође смањила проценат усаглашености, на 48 одсто. Већина држава (сем БиХ, Србије, Азербејџана и Јерменије) придружује се политичким декларацијама које се односе на Украјину, а које у себи не садрже рестриктивне мере (обарање МХ17, инцидент у Азовском мору, избори у Донбасу). Њима је почела да се придружује чак и Турска која је у претходном периоду била изузетно опрезна у односу на Русију. Међутим, када је реч о продужавању, односно проширењу рестриктивних мера према Руској Федерацији, доследно се придружују само Албанија, Црна Гора, Норвешка и Украјина. Проценат усаглашености Турске је 13 одсто, Јерменије 39, а Азербејџана – нула.