„Ukrajinske” deklaracije koče poglavlje 31

Izveštaja o skriningu za poglavlje 31 u pregovorima o priključenju Evropskoj uniji nema već pet godina i ne zna se kada bi Beograd mogao da ga dobije. Budući da je procenat usaglašenosti Srbije sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama Brisela godinama opadao, čini se da je otvaranje ovog pregovaračkog poglavlja, koje je u vezi sa zajedničkom spoljnom i bezbednosnom politikom – a izveštaj o skriningu je preduslov za to – na dugom štapu. Ako je za utehu, tendencija pada u usaglašenosti trenutno je zaustavljena, pokazuje analiza Centra za međunarodne i bezbednosne poslove (ISAK fond) za 2018. godinu. Od 1. januara do 31. decembra prošle godine EU je objavila ukupno 54 spoljnopolitičke deklaracije kojima je od trećih partnerskih država traženo usaglašavanje. Srbija se usaglasila s 28, to jest s 52 odsto.

Taj postotak za 2017. bio je 46 odsto, godinu ranije 67 odsto, dok je 2015. iznosio 74 odsto. Kontinuirani trogodišnji pad u usaglašavanju predstavlja značajan izazov za spoljnopolitički i bezbednosni pristup Srbije kao države kandidata za članstvo u EU, konstatuje se u ovoj, petoj godišnjoj analizi ISAK fonda.

Na pitanje zašto je bitan što veći stepen usaglašenosti, Igor Novaković, direktor istraživanja ISAK fonda, kaže za „Politiku” da smo preuzeli obavezu progresivnog usaglašavanja sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU potpisivanjem Sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju 2008. godine. „To je politički uslov koji proizlazi iz poglavlja 31. U tom smislu, mi smo na listi zemalja od kojih se očekuje da se na neki način, kao pridružena zemlja EU (pošto mi to jesmo), pridružuje i njenim spoljnopolitičkim potezima”, ističe Novaković.

Prema njegovim rečima, ako bismo se saglasili sa svim ovim deklaracijama i merama, odmah bismo dobili izveštaj o skriningu. „To je proces koji je očigledno uslovljen pre svega statusom Kosova. I sam ministar spoljnih poslova Ivica Dačić je nekoliko puta rekao da je osnovni razlog za neusaglašavanje – pitanje Kosova, odnosno činjenica da je Rusija jedan od glavnih podržavalaca Srbije u međunarodnim forumima kada je reč o Kosovu. I zbog toga se deklaracije i mere prema Rusiji najviše percipiraju kao problem”, dodaje on.

Od 26 spoljnopolitičkih deklaracija, koje je Srbija prošle godine „preskočila”, 11 se tiču situacije u Ukrajini, jedna se odnosi na Gruziju, po četiri su posvećene situaciji u Siriji i Venecueli, dve Demokratskoj Republici Kongo i po jedna deklaracija je u vezi s Iranom, Mjanmarom, Zimbabveom i Burundijem.

Kako se navodi u analizi ISAK fonda, sedam „ukrajinskih” deklaracija odnosile su se na produžavanje već postojećih sankcija protiv entiteta i pojedinaca iz Rusije i Ukrajine. Po jedna se odnosi na nalaze Zajedničkog istražnog tima oko obaranja malezijskog aviona MH17, zatim na godišnjicu aneksije Krima u kojoj se osuđuju potezi Rusije, uključujući militarizaciju ovog poluostrva, dok se poseban akcenat stavlja na kršenje ljudskih prava krimskih Tatara i održavanje izbora u Donbasu, koje je u suprotnosti sa sporazumima iz Minska, i konačno na incident u Azovskom moru u novembru 2018, u kom je Rusija zaplenila nekoliko ukrajinskih brodova. Jedna deklaracija je posvećena desetogodišnjici konflikta između Rusije i Gruzije i s njom se Srbija, takođe, nije uskladila. U njoj EU poziva na rešavanje konflikta i podržava mere gruzijske vlade za reintegraciju Abhazije i Južne Osetije, navodi se u analizi.

Kada je reč o deklaracijama u vezi s Kongom, na primer, najverovatnije objašnjenje za to je u činjenici da je dve godine ranije ova država glasala protiv prijema Kosova u Unesko i da je ovo bio izraz solidarnosti i zahvalnosti. Podrška poziciji Srbije oko Kosova je verovatno povezana i s neusaglašavanjem sa spoljnopolitičkim deklaracijama u vezi s Venecuelom. Ipak, Srbija se usaglasila s dve političke deklaracije koje su za temu imale ovu državu, ali koje, kao i u slučaju DR Konga, nisu sadržale restriktivne mere.

U kažnjavanju Rusije najdoslednije Albanija, Crna Gora, Norveška i Ukrajina

U odnosu na Albaniju, Crnu Goru i Severnu Makedoniju, pa čak i Bosnu i Hercegovinu, Srbija ima, kako se navodi, „dramatično manji stepen usklađivanja” sa spoljnopolitičkim deklaracijama i merama EU. BiH je usklađena 67 odsto, Severna Makedonija – 85, Crna Gora i Albanija – 100 odsto. Isto važi i u odnosu na zemlje Evropskog ekonomskog prostora – Island (83 odsto), Lihtenštajn (81 odsto) i Norvešku (91 odsto). Od zemalja Istočnog partnerstva, Moldavija i Gruzija imaju veći procenat usaglašenosti (76 odsto, odnosno 54 odsto), dok je Ukrajina u odnosu na prethodnu godinu takođe smanjila procenat usaglašenosti, na 48 odsto. Većina država (sem BiH, Srbije, Azerbejdžana i Jermenije) pridružuje se političkim deklaracijama koje se odnose na Ukrajinu, a koje u sebi ne sadrže restriktivne mere (obaranje MH17, incident u Azovskom moru, izbori u Donbasu). Njima je počela da se pridružuje čak i Turska koja je u prethodnom periodu bila izuzetno oprezna u odnosu na Rusiju. Međutim, kada je reč o produžavanju, odnosno proširenju restriktivnih mera prema Ruskoj Federaciji, dosledno se pridružuju samo Albanija, Crna Gora, Norveška i Ukrajina. Procenat usaglašenosti Turske je 13 odsto, Jermenije 39, a Azerbejdžana – nula.