Ниски трошкови одржавања малих хидроелектрана

У последње време дигла се велика галама око изградње малих хидроелектрана. Чак се организују и демонстрације испред Владе Србије у циљу забране њихове изградње, што нема оправдања, јер је то чист и обновљив енергетски извор. Субвенционисање обновљивих енергетских извора (ОИЕ) кроз одређене подстицајне тарифе подразумева да се стимулише реализација оваквих пројеката, који су од стратешке важности за државу, а чија реализација не би била могућа без оваквих подстицаја, због веома високих трошкова набавке софистициране опреме и изградње.

У току трајања подстицајног периода са подстицајном тарифом који траје 12 година, пројекти ОИЕ исплаћују трошкове финансирања и излазе на слободно тржиште са ниским оперативним трошковима, и за разлику од конвенционалних начина производње, на које у великој мери утичу трошкови сировине и прераде, излазе на тржиште са далеко нижом производном, а тиме и продајном ценом електричне енергије. Најизраженији утицај на смањење цене електричне енергије имају управо произвођачи који користе хидропотенцијал, зато што је технологија која се користи у овој производњи кроз дугогодишњу примену достигла врхунске перформансе и изузетну трајност, тако да су трошкови за ремонте много ређи и мањег обима него што је случај код соларних или ветро произвођача, а посебно код термоелектрана. Посебна корист од изградње малих хидроелектрана је и чињеница да се тиме смањују губици у електродистрибутивној мрежи, с обзиром на то да се енергија коју производе троши у њиховом окружењу.

Србија је била прва земља у Европи која је почела са изградњом хидроелектрана. Прва хидроелектрана изграђена у Европи, а друга у свету (пет година после Нијагариних водопада) је хидроелектрана „Под градом” у Ужицу, која је пуштена у погон 1900. године. Друга је хидроелектрана „Вучје” код Лесковца, пуштена у погон 1903. године, која је уврштена у листу светске баштине објеката од општег значаја за развој и историју електротехнике. Највећу заслугу за изградњу ових хидроелектрана имао је професор Ђорђе Станојевић, који се сматра родоначелником електрификације у Краљевини Србији, уз техничку сарадњу са великим српским и светским научником Николом Теслом, примењујући Теслину технологију изградње хидроелектрана.

У Европској унији изграђено је више од 24.000 малих хидроелектрана, а оне се и даље граде. Просто је несхватљиво да у Европској унији нико није утврдио да мале хидроелектране праве „огромне штете”, а ми смо то утврдили, па тражимо забрану њихове изградње. Нису њима Алпи и друга планинска подручја мање важни него што су нама важне наше планине.

Радислав К. Јахура,
дипл. грађ. инж.