Самураји занимљиве алгебре и геометрије

Они нису наставници код којих само бог зна за петицу и који су од свог предмета направили баук. Све супротно од тога – они су најзабавнији и најразигранији „профани матиша” у Србији. Баш такве је тражио Центар за промоцију науке (ЦПН), када је средином марта расписао конкурс за примере добре праксе у настави алгебре и геометрије. Из 45 градова и општина пријавило се 90 предавача. Одабрано је њих шесторо, који ће у оквиру манифестације „Мај, месец математике” у ЦПН-у представити своје оригиналне и маштовите методе.

Међу тим самурајима забавне математике је и Наталија Будимски, предавач у основној школи и гимназији „Петро Кузмјак” у Руском Крстуру. У оквирима струке, њено име је познато и ван граница Србије: прошле године, „Мајкрософт” је Наталију уврстио међу 300 најинвентивнијих наставника у свету. Исказала се као предавач који је часове математике оплеменио уметношћу, игром и плесом, а метод којим је победила на конкурсу ЦПН-а назвала је „Заједнички именилац математике и поезије”. Осим што траже и откривају математичке законитости у песничком изразу, њени ученици се упознају и са ствараоцима који су се с подједнаком страшћу посветили поезији и математици или су писали стихове надахнути бројевима и геометријским облицима. Таквим приступом, поље сазнања шири се далеко изван граница предвиђеног наставног плана и програма.

И Данило Боровица, Наталијин колега из кикиндске ОШ „Свети Сава”, поборник је проширивања граница математике – изван зидова учионице. Својим ђацима држи часове у школском дворишту, градским парковима, на трговима... У раду с ученицима користи визуелизацију, покрет и игру. „Данилова математика” укључује и природне науке, технологију и инжењерство, зарад јаснијег објашњења света који нас окружује. Синтеза побројаних области у свету се назива СТЕМ образовањем, које промовише међународна мрежа за едукацију „Сајентикс”. Као мисионар новог образовног модела, Боровица је стекао звање Сајентикс амбасадора у Србији.

„Заједничко свим добрим часовима јесте то да су ђаци насмејани, да заједно откривају нешто ново и да сазнања међусобно размењују”, објашњава Данило Боровица свој принцип рада. На манифестацији „Мај, месец математике” представиће метод „Математика помоћу штапа и канапа”. Између осталог, дочараће начин на који је својим ђацима објаснио како су древне архитекте пројектовале чудесне храмове и пирамиде, без ласерских мерних инструмената и осталих савремених грађевинских помагала.

На пут у освит цивилизације, у време настанка математике, своје ученике води и Небојша Илић, наставник ОШ „Вељко Дугошевић” у Турији, код Кучева.

„Многа знања за која мислимо да су откривена у наше доба, у ствари потичу из древних времена”, каже Илић.

На скупу победника ЦПН-овог конкурса, представиће своју радионицу намењену ученицима од петог до осмог разреда, названу Математика древних цивилизација. Осим што се ученици стављају пред рачунске задатке наших далеких предака, радионица је прожета и градивом из географије и историје, тако да се ђацима даје „шири кадар” слике људске цивилизације, у простору и времену.

Тим широким кадром, односно целовитом сликом наше планете, биле су инспирисане Ана Ружић и Сања Јечменица из новобеоградске ОШ „Јован Стерија Поповић”, ауторке методe „Математичка ’гугл мапа’ са три слоја”. Оне су осмислиле како да се „гугл мапе” користе не само у учењу географије већ и математике. Како објашњавају, ђаци се стављају пред конкретне задатке мерења растојања и одређивања путање. Тако овладавају дигиталном писменошћу, а апстрактна знања постају примењива вештина.

Аница Тричковић, наставница у ОШ „Топлички хероји” у Житорађи, примењеној математици ставила је за задатак још виши циљ: одрживи свет без глади. Како истиче, да би такав свет био остварив, генерације које управо стасавају морају да буду свесне света у који ступају. Зато је своје ученике укључила у неколико европских и глобалних пројеката посвећених одрживом развоју, а све то увезала је са математиком и сродним наукама. Баш као што приличи Сајентикс амбасадору, што је једна од Аничиних титула.

„Моји ђаци на интернету трагају за бројкама и статистиком које осликавају живот на Земљи – од демографских података, преко образовних показатеља, до параметара богатства и сиромаштва. „Користећи програм ’Скајп у учионици’, повезали смо се с ученицима из других земаља и с њима размењивали цене основних животних намирница. Тако су, поред поимања разлика у стандарду, увежбавали конверзију валута и остале операције у вези с математичком обрадом података”, објашњава Аница Тричковић.

Програм који примењује у настави ће, заједно са осталих петоро изабраних на конкурсу ЦПН-а, као расад знања, поделити с колегама који 12. маја дођу у ЦПН на презентацију најбољих метода занимљиве математике.