Смедерево 36. пут у знаку Нушића

Смедерево – Од данас, када почиње предфестивалски програм, па до 23. априла у Смедереву се одржава 36. Позоришни фестивал „Нушићеви дани”. Свечано отварање је 18. априла полагањем венаца на споменик чувеном комедиографу и отварањем изложбе „Сценски записи” Милице Бајић Ђуров. Фестивалски програм отвара Београдско драмско позориште представом „Ничији син“, у режији Марка Масираче. Наредне такмичарске вечери наступају глумци Народног позоришта из Београда са „Балканским шпијуном” Душана Ковачевића, за који режију потписује Татјана Мандић Ригонат.

У суботу, 20. априла, Пулс театар из Лазаревца игра представу „Живи су, није смешно“, комад инспирисан Нушићевим комедијама, у режији Јована Грујића.

Репертоар се наставља 21. априла комадом Николаја Кољаде „Шупљи камен“, у извођењу Установе културе „Вук Караџић” из Београда, такође у режији Татјане Мандић Ригонат.

Понедељак, 22. април, резервисан је за глумце Атељеа 212 и представу „Ноћна стража” Федора Шилија, у режији Бориса Лијешевића. И за крај, 23. априла је вече доделе награда, када наступа „Балкан нови покрет“, са кабареом „Добри човек” за који је драматизацију урадила Весна Станковић, а режију Тамара Антонијевић Спасић.

У оквиру пратећег програма, за 19. април заказана је промоција књиге о глумцу Слободану Боди Нинковићу „Слушај сине ове велике речи”. О књизи ће говорити аутор Јовица Тишма, Лазар Џамић, писац, Драган Петровић Пеле, глумац и један од ликова у књизи, као и Бода Нинковић, главни лик, иначе родом Смедеревац.

Претфестивалски програм почиње 15. априла и у оквиру њега публика у Смедереву моћи ће да одгледа представе: „Судбина једног Чарлија”, Позориште Душко Радовић, „Сумњиво лице”, Окрет театaр, „Краљевски фестивал”, Цеком из Зрењанина, „Професионалац”, Милановачко позориште, и „Бал вампира”, КОЦ Шид.

Фестивал „Нушићеви дани” покренут је 1984. године са циљем популаризације великог комедиографског дела Бранислава Нушића. Смедерево је за Нушића град његовог детињства и дела младости јер је ту завршио основну школу и две године гимназије. Рођен је у Београду, али је његов отац, тада угледни трговац житом, због кризе у послу, био приморан да се пресели у оближње Смедерево. Настанили су се на адреси Обилићев венац 15, у кући која и данас постоји, али не као музеј, већ као пекара. На њеној фасади, једва је видна табла на којој пише: „У овој кући провео је детињство и рану младост наш највећи комедиограф”.

Нушић се из Смедерева враћа за Београд на половини гимназије. У град свог детињства вратио се на дан 60. рођендана, тада већ као познати писац, јер је улица у којој је одрастао добила његово име које и данас носи. У центру Смедерева 1991. откривен је споменик Браниславу Нушићу, рад академског вајара Власте Филиповића.

Историјат Нушићевих награда

Од 1990. године у оквиру фестивала додељује се „Нушићева награда” за животно дело глумцу комичару, а први добитник је Мија Алексић. Од 1995. године устаљује се награда публике за глумачко остварење. Од 2004. фестивал има такмичарски карактер – додељује се „Нушићева награда” за најбољу представу у целини по оцени стручног жирија, а три године потом устаљује се и награда за најбољу представу на основу гласова публике. У новијој историји фестивала установљена је и награда за најуспешније глумачко остварење која носи име Милосава Буце Мирковића, позоришног и књижевног критичара, песника и публицисте, дугогодишњег сарадника фестивала „Нушићеви дани“, као и „Нушићева награда” за афирмацију драмске класике на театарским сценама у земљи и иностранству. Прошле године додељено је специјално признање за колективну глумачку игру и савремено редитељско тумачење Нушића.