Музичко укрштање Велса и Сенегала

Како то изгледа када се споје харфа и кора, Велс и Сенегал, и два потпуно различита музичка света искусиће премијерно београдска публика вечерас на концерту у Дому омладине, у 20 сати, на коме ће наступити Катрин Финч и Секу Кеите. Концерт велшке краљице харфе, како су британски медији одавно прозвали Катрин Финч, и сенегалског маестра на кори Сека Кеите, у организацији „Мултикултиватора”, носи назив „Магија никад не престаје”. Баш тако медији често описују партнерство ово двоје музичара, које, упркос разликама, везује сличан почетак.

Обоје су музиком почели да се баве рано, и једно и друго стекавши епитет „чудо од детета”, и успели су врло брзо да се наметну, али и остваре завидне успехе. Финчова, која је завршила лондонску Краљевску академију музике, већ са деби албумом за „Дојче грамофон” освојила је критику и током каријере наступала је са најзначајнијим симфонијским оркестрима, како у Британији, тако и у Европи. Секу Кеите је један од најзначајнијих представника такозване „светске музике” (world music), који је током година сарађивао са славним именима, каква су Јусу Н` Дур, Миријам Макеба, Нил Фин…

После дебија названог „Clychau Dibon”, из 2013. године, овај необичан дуо објавио је други заједнички албум „Soar”, који ће представити београдској публици. Ново издање „Soar” представља наставак њиховог музичког партнерства, и у разговору за „Политику” Секу се присећа да су се спојили сасвим случајно и почели заједничко музичко путовање, а Катрин да су уметнички одмах „кликнули”. А долазе, не само из различитих земаља, већ и са различитих континената, култура и бекграунда:

– Открили смо да имамо много више заједничког, него што смо испрва мислили. Мелодије западне Африке које сам изводио биле су познате Катрин, а велшке мелодије које је Катрин мени извела такође сам препознао – сећа се маестро на кори.

Различитост обично твори и границе, да ли су Велшанка и Сенегалац наилазили на баријере и како су их превазилазили?

– Ја сам класично образована музичарка, и када смо почели да свирамо заједно, покушала сам све то да ставим на папир, односно да сачиним нотни запис. Међутим, убрзо сам схватила да је то немогуће, бацила сам папир, превазишла ту уметничку границу и закорачила у простор који је слободнији и отворенији за интерпретацију и импровизацију. Претпостављам да се може рећи да смо обоје превазишли неке сопствене границе са овим пројектом како смо се креативно приближавали једно другом кроз процес заједничког свирања. Никада нећемо знати све могуће утицаје на музику, ни то где може да нас одведе – прича Финчова, а Кеита истиче да потиче из тзв. оралне традиције:

– Код нас се музика преноси с генерације на генерацију без писаног трага. Рад са Катрин ме је тако заинтересовао за класично записане форме, и управо сам завршио пројекат где је моја музика први пут преточена у писану форму.

Пишући о музици дуа критичари често истичу како њихови инструменти – харфа и кора на први поглед делују потпуно различито, а звуче тајанствено блиско.

– Критичари често кажу да не могу да проникну ко од нас свира коју ноту, па нека то остане тајна – истиче Катрин Финч, која са својим колегом потписује готово све композиције на албуму, сем две нумере, од чега је за једну „Bach To Baisso” инспирација био Јохан Себастијан Бах и његове „Голдберг варијације”. А метафора за читав албум јесте једна животиња, грабљивица – орао рибар.

– Открили смо да након што му је у Велсу претило истребљење, пре 400 година, орао рибар се вратио пре неких десет година у Велс да се размножава – прича Катрин, а Секу открива још једну сличност:

– Орао рибар мигрира, односно сели се сваке године између Велса, лети, и Сенегала, зими. Птица путује слободно између две земље, без граница, пасоша и виза и нико не мисли да је то проблем. Лепа мисао!

Етерично, магично, хипнотичко, изврсно, изванредно, узвишено, занесено – ово су само неки од описа музике и концерата овог дуа. А такве речи их, како признају, често затекну.

– Када смо почињали нисмо имали никаква очекивања, нити циљеве. Само смо се нашли, почели да свирамо и одатле је све кренуло. Много људи нам је рекло да су дубоко дирнути. У данашњем модерном, ужурбаном, стресном свету ми тражимо мало мира и мало емоција – поручује Катрин Финч, а Секу Кеита закључује да је неизбежно да се магија понекад деси!