Тајне Главне железничке станице

Са некадашње Главне железничке станице у Савској улици први воз кренуо је 1884. године. Возио је ка Бечу. Први путник био је краљ Милан Обреновић. Десетак дана после Милана организована је и свечана вожња у Ниш. Од тада до данас кроз ову станицу, осим обичног света, прошли су многи државници, научници, књижевници, уметници... Међу њима су били краљ Петар Први, Жозефина Бекер, чувена америчка плесачица и певачица, Светислав Петровић, први Србин који је између два светска рата радио у светској кинематографији, глумица Ита Рина, Никола Тесла, Реза Пахлави, последњи ирански шах...

Може се рећи да није било значајније личности која до изградње аеродрома у Сурчину возом није стигла у Београд и на Главну железничку станицу.

О мистерији и људима који су прошли кроз станицу у Железничком музеју у Немањиној улици 6 отворена је изложба „Тајне београдске железничке станице”.

– У поставци је више од 140 различитих фотографија, докумената, новинских чланака, уметничких и историјских предмета коришћених у оквиру станице. Фотографије и експонати потичу из фондова Железничког и Музеја Југославије, Историјског музеја Србије, Музеја града, Војног и Музеја ваздухопловства, Народне библиотеке Србије, Архива Југославије, Завода за заштиту споменика културе града, као и из приватне збирке Милоша Јуришића. Изложба представља природан наставак истраживања о железници на тлу Београда – каже Ивана Јовичић Ћурчић, кустоскиња изложбе.

Велики број фотографија и докумената, од којих се многи нису нашли на изложби, говори колики је значај Београдске железничке станице.

– Одлука где ће станица бити грађена донесена је 1881. године. Одабрано је место које се звало Бара Венеција, а зграда је рађена по пројекту бечког архитекте Вилхема фон Флатиха. Овај терен био је потпуно неповезаним са градом. У његовој околини било је село Савамала, што је данас људима тешко и да појме. До вароши се ишло наоколо фијакерима и то Немањином улицом, односно тадашњом Споменичком – прича Јовичић Ћурчић.

Бара Венеција је постепено затрпавана земљом, али и грађевинским шутом који су на то место бацали грађани.

– Постоји податак да су ту бачени и остаци Стамбол капије. Необично је да је приликом извођења првих радова земља за насипање довожена ни мање ни више него с Прокопа, места где се сада налази главна железничка станица – напомиње Јовичић Ћурчић.

На изложби је и један куриозитет. Реч је фотографији насталој одмах после изградње станице 1884. године. Ова фотографија припада фонду Железничког музеја.

Станица је у почетку имала гасно осветљење, а касније је добила струју. Пошто је трошила много енергије, одређено је да добије своју мини-електрану. Електрана је била изграђена на месту Коруновићевог здања, данашње Поште, и у рад је пуштена 1909. године. Порушена је после две деценије.

Некадашња Главна железничка станица два пута је тешко оштећена – у немачком бомбардовању 1941. и савезничком 1944. године.

– Немци су одмах по уласку у град на месту данашње Плаве локомотиве направили импровизовану станичну зграду. Главна зграда потпуно је обновљена 1953. године – каже Јовичић Ћурчић.

Главна железничка станица од отварања до укидања 1. јула 2018. године радила је око 49.000 дана.

Изложба, коју организује Медија центар Железница Србије, одржава се у оквиру међународне манифестације „Belgrade Photo Month” траје до 19. априла. Врата музеја отворена су од 9 до 15.30 часова. Улаз је бесплатан.