Понедељак, 29.06.2026. ✝ Верски календар € Курсна листа
ШТА НАМ ДОНОСИ СПОРАЗУМ С ЕВРОАЗИЈСКОМ УНИЈОМ

Везни играч између Атлантика и Пацифика

На мапи следећег глобалног економског поретка, Евроазијска унија налази се између ЕУ и Кине: предузетници од Вијетнама до Латинске Америке увиђају значај „копче”
Везни играч између Атлантика и Пацифика
(Фото EPA/Sergey dolzhenko)

„Бизнис преузима посебну одговорност у данашњем тешком геополитичком окружењу, где неизвесности сенче глобални економски развој. Када се традиционална дипломатија запетља у политичким и идеолошким ограничења, пословна дипломатија мора да преузме водећу улогу. Њен задатак је да осигура стабилан и одрживи економски раст, као предуслов за просперитет и друштвени развој. Директни контакти предузетника од Атлантика до Пацифика, циљ су Евроазијског економског форума у Верони.”

Тим речима Антонио Фалићо, председник италијанског Удружења „Conoscere Eurasia” и председник Одбора директора банке „Интеза”, отворио је прошле јесени 11. Евроазијски економски форум у том северноиталијанском граду.

На трагу визије из Вероне, средином прошлог месеца, у Бриселу је одржан први „Дијалог повезивања Евроазије”, у сарадњи Удружења европског бизниса, „Conoscere Eurasia”, Привредне коморе Белгије и Луксембурга, фондације „Росконгрес” и организатора Економског форума у Санкт Петербургу. „Неформални разговори представника држава ширег евроазијског подручја омогућавају нам да пронађемо области од заједничког интереса, као и (пословне) идеје које су нам надохват руке, али које се не остварују. Дијалог и синергије засигурно ће се наставити: како на јунском форуму у Санкт Петербургу, на јесен у Верони, а и надаље”, оценио је Александер Стуглев, председник и извршни директор фондације „Росконгрес”. Правно-техничке препреке пословним повезивањима у евроазијском простору између Европске уније (ЕУ) и Евроазијске економске уније (ЕАЕУ) – биле су кључна тема окупљања у Бриселу, којем су присуствовали представници из Русије, Немачке, Француске, Финске, Казахстана, Узбекистана, Белорусије, Шпаније, Швајцарске, САД, Италије, Белгије и Литваније. Иначе, на том скупу у белгијској престоници, „специјална пажња” била је посвећена развоју кинеског мегаинфраструктурног пројекта „Појас и пут”, као и преимућствима  заједничког ЕАЕУ фармацеутског и тржишта медицинске опреме, наводи се у саопштењу са евроазијског скупа у Бриселу.

(Фото А. Васиљевић)

У међувремену, Евроазијска економска унија, с номиналним здруженим БДП-ом од 1,8 билиона долара, увиђа стратешки значај нових повезивања на мапи посткризног глобалног бизниса. Од 39 приоритетних пројеката у области инфраструктуре ЕАЕУ, 20 се односи на изградњу нових пруга и путева које би у будућности – још незаокруженим финансирањем – могле повезати западну Европу са западном Кином (8.445 километара), Јерменију с Ираном, а Русију с Индијом. Положај „везног играча” те евроазијске групације истовремено увелико утиче на широко интересовање страних партнера за сарадњу. Евроазијска економска унија је тако већ склопила разнолике пословне споразуме с Вијетнамом, Ираном („пилот” програм), Кином (непреференцијални споразум за трговинско-економско партнерство), Заједницом независних држава (ЦИС), азијским АСЕАН-ом и латиноамеричким Мерцосуром. Истовремено, у току су преговори с Индијом, Сингапуром, Израелом и низом других држава, наводе званични извори ЕАЕУ.

Да се позиционира као трговинско-економски блок, ЕАЕУ је од 2015. основала – поред економске комисије (са седиштем у Москви) и суд за арбитраже (у Минску), банку и фонд за развој (у Алмати) и финансијски надзор (у Астани). Званично, ЕАЕУ инсистира да је њена искључива мисија чвршћег повезивања Јерменије, Белорусије, Казахстана, Киргистана и Русије „чисто економске природе”. С тим циљем, ЕАЕУ је већ на свом терену успоставила царинску унију, заједничку техничку регулативу и стандарде за око 70 одсто роба, заједничко тржиште рада и већи део свих услуга. У плановима ЕАЕУ – групације која производи око 20,7 одсто природног гаса и 14,6 одсто нафте на светском тржишту – зацртано је и оснивање заједничког тржишта ових енергената до 2025.

Економија и бизнис изгледа ипак нису искључиви развојни планови ЕАЕУ. Крајем прошле године, Врховни Савет ЕАЕУ усвојио је „Декларацију о даљем развоју ЕАЕУ”, који предлаже продубљивање интеграција држава чланица у области научних истраживања, образовања, туризма и спорта. Првобитни планови за увођење јединствене заједничке валуте  ЕАЕУ –нешто налик на евро – остају, засада, „на чекању”.

Коментари0
Молимо вас да се у коментарима држите теме текста. Редакција Политике ONLINE задржава право да – уколико их процени као неумесне - скрати или не објави коментаре који садрже осврте на нечију личност и приватан живот, увреде на рачун аутора текста и/или чланова редакције „Политике“ као и било какву претњу, непристојан речник, говор мржње, расне и националне увреде или било какав незаконит садржај. Коментаре писане верзалом и линкове на друге сајтове не објављујемо. Политика ONLINE нема никакву обавезу образлагања одлука везаних за скраћивање коментара и њихово објављивање. Редакција не одговара за ставове читалаца изнесене у коментарима. Ваш коментар може садржати највише 1.000 појединачних карактера, и сматра се да сте слањем коментара потврдили сагласност са горе наведеним правилима.
This site is protected by reCAPTCHA and the Google Privacy Policy and Terms of Service apply.

Комeнтар успeшно додат!

Ваш комeнтар ћe бити видљив чим га администратор одобри.