Водени понедељак у Бајмоку

Суботица – Момци у Бајмоку, али и у многим селима око Суботице, били су јуче на великој проби. Први дан по Ускрсу, по грегоријанском календару, јесте Водени понедељак, дан када момци обилазе куће у којима живе младе девојке, поливају их водом са бунара. Можда то баш није најсуптилнији начин да се искажу симпатије, али обичај датира од давнина, а данас се практикује у ублаженој верзији. Поуздано порекло и објашњење обичаја није познато, али многи сматрају да би једно до тумачења могло да потиче од тога што су жене које су јавиле да је Христов гроб празан, цар Херод полио водом да се „освесте”.

Ово је весели, младалачки празник који седамнаести пут у Бајмоку организује овдашњи Буњевачки културни центар са мештанином Бранком Покорнићем на челу. „Сваке године нам се прикључује све више младих, и по два месеца пред Водени понедељак јављају нам се породице које желе да учествују. На нама је да то све организујемо”, прича нам Покорнић и наводи да ове године имају девет девојака, четири куће које ће организовано посетити, четири момка поливача, ту су и окићени фијакери који возе поливаче и музику.

Некада су поливачи улазили у сваку отворену капију, а за Водени понедељак међу првима су се јавили да буду домаћини Јутка и Фрањо Седлак. На њиховом салашу је седморо унучади, од тога шест девојака: Ена, Хелена, Минела, Теодора, Емина и Јасмина. Капија је отворена, а цуре сакривене у кући.

Обичај налаже да се момци поздраве са домаћином који им дозвољава да потраже девојке по кући, доведу их до бунара и овде полију водом. У осавремењеној верзији, то се ипак одиграва испред чесме у дворишту, и момци тек мало, захвате лончетом воду из лавора и пошкропе девојке по коси. Потом се сви хватају у коло, а девојке и укућани дарују момке колачима и воћем, и за прслуке извезене срмом каче им букете пролећног цвећа.

У наредном домаћинству Марине Таталовић и Марка Звекана поливачи стижу први пут, а домаћица младиће дочекује на вратима уз речи да ако су поливачи онда су добродошли. Шаљив обичај налаже и да девојке покушају да утекну пред поливачима, а у овом домаћинству најбржа је била Ванеса Таталовић: „Ми очекујемо момке, али се сакривамо и бежимо, то је део игре, али најбитније да нас је што више, да нам дођу другари, заиграмо коло и после се почастимо. За нас је ово посебан дан”, каже нам Ванеса која већ неколико година „игра” улогу девојака у бајмочким домаћинствима.

Све оно што се дешава камером бележи млади Гордан Бенеш, члан је секција у БКЦ „Бајмок”. „Снимам буњевачке обичаје, сам и монтирам материјал, и најављујем, и онда то дајемо телевизијама”, објашњава нам како ће ова стара традиција остати забележена и сачувана и у дигиталном формату.

У Бајмоку по попису има 1.264 Буњевца, каже нам Бранко Покорнић, али се за Водени понедељак пријављују сви који су вољни да славе, много је мешовитих бракова и сви су они радо виђени као домаћини ове традиције коју настоје да очувају.

Тако су капије свог лепо уређеног дворишта широм раскрилили и Анђелка и Јошка Урбан. Анђелка не крије трему пред долазак поливача, а Јошка каже да је лепо што се обнавља обичај који је он, у младим данима, увек поштовао и био међу поливачима. Из дворишта се чује песма „Подврискује буњевачка вила”, млади се хватају у коло, али ово весеље привукло је тек неколико комшија да извире на улицу да виде шта се дешава. „Сви само гледају у мобилне телефоне, ускоро нико неће знати како му се комшије зову”, јавља се Јошка.

Поворка кочија и поливача завршава свој обилазак села у Геронтолошком клубу где је већ по традицији и највеселије. Овде су се окупили сви старији Бајмочани који имају још жива сећања на време када су и сами били поливачи, или их дочекивали. Све учеснике Воденог понедељка након тога очекује заједнички ручак и дружење.